24.02.2026 Скопље
Квалитет воде у Балтичком мору не показује значајно побољшање упркос вишедеценијским мерама заштите и смањењу загађења хранљивим материјама, упозорио је данас Институт за истраживање Балтичког мора „Лајбниц” из Варнеминдеа (ИОВ), наводећи да комбинација климатских промена, цветања алги и унутрашњих хемијских процеса спречава опоравак овог екосистема, уз позив на строже управљање водним ресурсима.
Балтичко море се већ више од пола века суочава са еутрофикацијом, процесом прекомерног обогаћивања воде азотом и фосфором, што доводи до цветања алги, смањења кисеоника и гушења живог света, због чега је постало једно од највећих „мртвих зона” на свету, пренео је Јуроњуз. Разградњом вишка алги ослобађа се велика количина угљен-диоксида, што додатно снижава п-ха вредност морске воде и повећава ризик од закисељавања.
Иако су, према подацима ИОВ-а, од осамдесетих година прошлог века дотоци фосфора из река смањени за око 50 одсто, а азота за око 30 процената, научници наводе да „није забележено значајно побољшање” квалитета површинских вода.
Према подацима Хелсиншке комисије за заштиту Балтичког мора (ХЕЛЦОМ), у оквиру Акционог плана за Балтичко море, укупно оптерећење фосфором у централном делу мора смањено је са више од 20.000 тона годишње 1995. на око 12.400 тона 2017. године.
Међутим, Балтичко море је, како се појашњава, специфично по томе што је благо слано и слојевито- лакша, мање слана вода задржава се на површини, док се гушћа и сланија налази у дубљим слојевима, што отежава доток кисеоника из атмосфере у дубине.
„Разградња органске материје често доводи до исцрпљивања кисеоника у дубинама, које се само повремено проветравају ретким продорима слане воде из Северног мора”, наводи се у извештају.
Почетком фебруара забележен је неуобичајен феномен када је 275 милијарди тона воде „потиснуто” из Балтичког мора, што је довело до пада нивоа за 67 центиметара, услед дуготрајних источних ветрова и специфичних метеоролошких услова, саопштио је Институт за океанологију Пољске академије наука.
Очекује се да би по завршетку тог метеоролошког обрасца могло да дође до прилива слане, кисеоником богате воде из Северног мора, што би привремено могло да ублажи стање у такозваним „мртвим зонама”.
Ипак, научници упозоравају да би ефекти били ограниченог трајања.
Поред загађења хранљивим материјама из пољопривреде, отпадних вода и индустрије, климатске промене додатно погоршавају ситуацију. Температура површинских вода у централном басену порасла је за готово два степена од 1960. године, а загревање је забележено и у дубљим слојевима. Топлија вода везује мање кисеоника, а његов утрошак је бржи, што повећава ризик од ширења мртвих зона.
Извештај упозорава и на дугорочне последице циклуса фосфора.
У условима без кисеоника, фосфати се ослобађају из седимента и поново улазе у воду, чиме се одржава зачарани круг еутрофикације.
Институт препоручује додатно смањење уноса хранљивих материја, обнову природних обалских филтера попут лагуна, фјордова и естуара, као и примену мера заснованих на природи, укључујући обнову морске траве и контролисани узгој микроалги ради уклањања вишка нутријената. Такође се позива на проширење дугорочног мониторинга и увођење савремених мерних система ради правовременог уочавања промена.
Припремила А.Ђ.
