24.09.2024 Скопље
Амерички председник Џозеф Бајден данас ће одржати свој последњи говор у Генералној скуштини Уједињених нација (ГС УН) у својству председника САД.
У обраћању Бајдена Генералној скупштини и на његовим састанцима са другим светским лидерима у Њујорку главно питање ће бити сукоб на Блиском истоку и његови потези у том погледу.
Бајден ће се обратити стотинама светских лидера који се окупљају сваке године на Генералној скупштини Уједињених нација, а говор ће одржати у веома важном тренутку, изјавила је америчка амбасадорка у УН Линда Томас Гринфилд.
„Кажемо то сваке године, али ово заседање Генералне скупштине се одржава у кључном тренутку пуном изазова. Списак криза и сукоба који захтевају пажњу и акцију само расте и расте“, рекла је Томас Гринфилд.
На врху тог списка криза је ситуација у Гази, а по том питању америчка позиција није у складу са ставом остатка Генералне скупштине УН, која је прошле недеље великом већином гласова усвојила резолуцију којом се захтева да Израел оконча окупацију палестинске територије у наредних 12 месеци.
Сједињене Државе су биле међу 14 земаља које су гласале против што је, како је рекла Томас Гринфилд, у складу са противљењем Вашингтона „једностраним мерама које подривају изгледе за решење о две државе“.
Аналитичари очекују да Бајден у обраћању ГС УН говори о својој подршци Израелу и Украјини и истичу да су та два сукоба велики изазов на крају његовог председничког мандата.
Генерална дебата у оквиру ГС УН почиње данас, а завршава се у понедељак, 30. септембра. Традиција је да се први на седници обрати Бразил, а разлог томе је што је представник те земље први устајао и одлазио за говорницу када су остали били неодлучни да то ураде, у првим годинама одржавања ГС УН.
Пошто је земља домаћин, са седиштем УН у Њујорку, друга се обраћа Америка.
Одатле листа иде по редоследу пријављивања, а правило је да председници држава имају приоритет, а потом заменици, принчеви, премијери, министри и други ниже рангирани чланови делегација.
На овогодишњој ГС УН учествоваће 87 шефова држава, троје заменика председника, двоје принчева, 45 премијера, 45 министара и четворо ниже рангираних шефова делегација.
Од лидера је затражено да се држе лимита од 15 минута за говорницом.
Један од најдужих говора у ГС УН одржао је кубански лидер Фидел Кастро 1960. године, када је говорио четири и по сата, а Моамер Гадафи, некадашњи либијски лидер, говорио је дуже од сат и по 2009. године.
Припремила А.Ђ.
