11.06.2024 Скопље
Један евро једнак је 1,0774 америчких долара, односно на валутној је клизавици. То је јучерашњи одговор светских берзи на исход избора за ЕП, али још више на неочекивану одлуку француског председника Емануела Макрона да сместа након понижавајућег пораза његове странке Препород у својој земљи одмах закаже превремене изборе за 30. јун.
Француска нација је запањена Макроновом одлуком да непосредно уочи Олимпијских игара поново искуша поверење бирача, и то у часу кад је више него јасно да су Французи на европским парламентарним изборима показали упадљиву наклоност према Националном савезу, крајње десничарској странци Марин ле Пен. И то толику да би ова партија могла да постане најзаступљенија појединачна странка у Европском парламенту.
На берзама истовремено примећују да је Карстен Линеман, генерални секретар немачке Хришћанско-демократске уније, већ питао с каквим ауторитетом канцелар Олаф Шолц надаље предводи највећу економију ЕУ ако је његова Социјалдемократска партија на изборима за ЕП заузела тек треће место.
У међувремену, званични Берлин је јуче објавио да превремених избора у Немачкој неће бити. Али берзама већ изгледа да ЕУ улази у период политичке неизвесности, у којем би могло да дође до преиспитивања читаве лепезе досад постављених буџетских, климатских, мигрантских, енергетских, украјинских и других приоритета одлазећег врха пирамиде у Бриселу.
Такав берзански предосећај потенцијално растуће политичке фрагментације у Европском парламенту, Европској комисији и Европском савету, инвеститоре подстиче на дилему око даљег привредног курса тржишта са око 440 милиона становника у следећих пет година.
Иначе, Макронова одлука да сазна колико је политика садашње Јелисејске палате и владе у Паризу још популарна међу Французима, има више него деликатан тајминг. Наиме, крајем маја, најутицајнија глобална бонитетна агенција, амерички „Стандард енд Пурс” одлучила је да, након неколико узастопних оклевања у последње две године, обори кредитни рејтинг Француске, први пут од 2013. године. „Стандард енд Пурс” је тада, наиме снизио кредитни рејтинг Француске са АА на АА минус, наводећи као разлоге „нелагодне” бројке. Са 5,5 одсто БДП-а, француски буџетски дефицит у 2023. био је „знатно већи него што смо раније предвиђали”, наводи се у саопштењу поменуте агенције. Истовремено, јавни дуг Француске порастао је на око 112 одсто БДП-а, са око 109 одсто у 2023, такође „супротно нашим претходним очекивањима”, додала је америчка агенција. Узгред, тај француски дуг износи око 2.800 милијарди долара.
Уколико странка Ле Пенове на предстојећим парламентарним изборима потврди своју популарност, односно Макронова партија добије нови доказ непопуларности, ко ће бити у прилици да именује председника владе Француске? Макронов статус председника републике, како ствари сада стоје, није угрожен, али какве су шансе да се на политичком врху Француске ускоро нађе дует радикално различитих погледа на бројне домаће и стране теме. Истовремено, колике су шансе да владајућа немачка коалиција – након громогласног фијаска на протеклим парламентарним изборима у ЕУ – настави да функционално предводи „економску локомотиву” Европе?
Без обзира на то ко ће предводити ЕУ из Брисела од јесени, резултати европарламентарних избора у Француској и Немачкој „уносе неочекивани елеменат неизвесности, доводећи истовремено у сумњу одскора исказану већу одлучност Европљана ка тешњој фискалној и финансијској интеграцији”, истичу аналитичари у лондонском Ситију.
Исход избора за ЕП уздрмао је колективни имиџ ЕУ на берзама. Наиме глобална финансијска тржишта у овом тренутку нису сасвим сигурна у којем правцу сада иде ЕУ. Зато су се јуче све европске берзе нашле „у црвеном”.
Припремила А.Ђ.
