15.04.2026 Скопље
Више од половине аутохтоних врста лептира у Великој Британији бележи пад бројности у последњих 50 година, упркос томе што су неке врсте имале користи од топлијег времена, показали су подаци највећег светског система за праћење инсеката.
Према анализи заснованој на више од 44 милиона забележених опажања лептира од 1976. године, од укупно 58 регистрованих врста њих 33 је у опадању, док је 25 врста повећало бројност.
Стручњаци наводе да глобално загревање погодује појединим врстама, па су тако врсте попут „модрог преливца“, „црвеног адмирала“ и „белог оцила“ забележиле значајан раст и ширење ка северу захваљујући топлијој клими.
С друге стране, ређе врсте које зависе од специфичних станишта, попут мочвара, шума или цветних ливада, бележе драстичан пад, а међу њима су врсте попут „црвеноока седефица“, „пролећна болорија“ и „веве репкар“, чија је бројност опала и до 80 одсто.
Директор научног сектора организације „Заштита лептира“, Ричард Фокс, изјавио је да није дошло до потпуног „колапса инсеката“, али да подаци јасно показују дугорочни пад популације лептира, посебно оних специјализованих за одређена станишта.
Он је објаснио да су поједине врсте постале ретке због нестанка традиционалних начина управљања шумама, што је довело до смањења површина богатих цветницама и сунчевом светлошћу.
Губитак станишта и загађење кључни су узроци опадања, док климатске промене често имају индиректан утицај.
На пример, комбинација виших температура и загађења азотом доводи до бујнијег раста траве, што ствара неповољне услове за развој гусеница одређених врста.
Фокс је навео да промене у саставу и структури биљних заједница имају ланчане последице на специјализоване биљоједе, попут гусеница лептира.
Подаци из педесетогодишњег програма праћења лептира у Великој Британији (УКБМС), који спроводи више научних организација, указују и на успешне примере заштите појединих врста.
Највећи опоравак забележен је код врсте „пегави мравник“, која је проглашена изумрлом 1979. године, али је поново уведена у природу и од тада је њена популација порасла за више од 1.800 одсто.
Професор Крис Томас са Универзитета у Јорку оценио је да је овај програм изузетно значајан јер омогућава увид у дугорочне промене у биодиверзитету, истичући да је пораст броја појединих врста упркос великим променама у животној средини „изузетан резултат“.
Фокс је упозорио да проблем није само у укупном смањењу броја лептира, већ и у губитку њихове разноврсности, наглашавајући да је за њихов опстанак неопходно стварање и обнова станишта, уз већу подршку заштити природе.
Припремила А.Ђ.
