ДА ЛИ СУ САД И ИЗРАЕЛ ПОГРЕШНО ПРОЦЕНИЛИ ИРАН

12.03.2026 Скопље

Свет тре­ба да бу­де спре­ман да це­на наф­те до­стиг­не 200 до­ла­ра по ба­ре­лу јер су још три бро­да на­пад­ну­та у бло­ки­ра­ном Ор­му­ском мо­ре­у­зу, упо­зо­ри­ла је ју­че Иран­ска вој­на ко­ман­да. Иран је на­ста­вио са га­ђа­њем ме­та у Изра­е­лу, али и ши­ром Бли­ског ис­то­ка, де­мон­стри­ра­ју­ћи да и да­ље мо­же да уз­вра­ти удар и по­ре­ме­ти снаб­де­ва­ње наф­том, упр­кос оно­ме што је Пен­та­гон опи­сао као нај­ин­тен­зив­ни­је аме­рич­ко-изра­ел­ске на­па­де до са­да. Це­не наф­те ко­је су ско­чи­ле по­чет­ком сед­ми­це су се сми­ри­ле, а бер­зе су се опо­ра­ви­ле, а ин­ве­сти­то­ри се, ка­ко пре­но­си Рој­терс, за­сад кла­де да ће аме­рич­ки пред­сед­ник До­налд Трамп про­на­ћи брз на­чин да окон­ча рат ко­ји је за­по­чео са Изра­е­лом пре ско­ро две не­де­ље.

Aли до са­да ни­је би­ло по­пу­шта­ња на те­ре­ну, ни­ти би­ло ка­квог зна­ка да бро­до­ви мо­гу без­бед­но да пло­ве кроз Ор­му­ски мо­ре­уз, уски ка­нал дуж иран­ске оба­ле, ку­да се тран­спор­ту­је пе­ти­на свет­ске наф­те. Реч је ина­че о нај­ве­ћем по­ре­ме­ћа­ју у снаб­де­ва­њу енер­ген­ти­ма још од вре­ме­на нафт­них шо­ко­ва се­дам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка.

„Це­на наф­те за­ви­си од ре­ги­о­нал­не без­бед­но­сти ко­ју сте де­ста­би­ли­зо­ва­ли”, ре­као је Ебра­хим Зол­фа­ка­ри, порт­па­рол иран­ске вој­не ко­ман­де, у ко­мен­та­ри­ма упу­ће­ним Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма. На­кон што су кан­це­ла­ри­је јед­не бан­ке у Те­хе­ра­ну на­пад­ну­те то­ком прет­про­шле но­ћи, Зол­фа­ка­ри је на­ја­вио на­па­де на бан­ке ко­је по­слу­ју са Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма или Изра­е­лом. „Љу­ди ши­ром Бли­ског ис­то­ка тре­ба­ло би да оста­ну на 1.000 ме­та­ра од ба­на­ка”, упо­зо­рио је Зол­фа­ка­ри.

Ви­со­ки изра­ел­ски зва­нич­ник ре­као је за Рој­терс да изра­ел­ски ли­де­ри у при­ват­ним раз­го­во­ри­ма при­хва­та­ју да иран­ски вла­да­ју­ћи си­стем мо­же да пре­жи­ви рат. Два дру­га изра­ел­ска зва­нич­ни­ка ре­кла су за бри­тан­ску аген­ци­ју да не­ма на­зна­ка да је Ва­шинг­тон бли­зу окон­ча­ња кам­па­ње.

По­сле ју­че­ра­шњег на­па­да на три бро­да у Ор­му­ском мо­ре­у­зу број пло­ви­ла по­го­ђе­них у ре­ги­о­ну од по­чет­ка су­ко­ба у Ира­ну по­рас­тао је на нај­ма­ње 14. То по­ка­зу­је да су тр­го­вач­ки бро­до­ви и да­ље на ли­ни­ји ва­тре. Иран­ска ре­во­лу­ци­о­нар­на гар­да упо­зо­ри­ла је да ће сва­ки брод ко­ји про­ла­зи кроз мо­ре­уз би­ти ме­та. Аме­рич­ки пред­сед­ник До­налд Трамп за­пре­тио је да ће по­ја­ча­ти аме­рич­ке на­па­де на Иран ако на­ста­ви да оме­та мо­ре­уз.

Иран­ски кор­пус ислам­ске ре­во­лу­ци­о­нар­не гар­де (ИРГЦ) са­оп­штио је да је из­вр­ше­но ви­ше но­вих та­ла­са уда­ра у опе­ра­ци­ји „Пра­во обе­ћа­ње 4” про­тив осе­тљи­вих и стра­те­шких аме­рич­ких и изра­ел­ских ме­та. ИРГЦ на­во­ди да је 37. та­лас опе­ра­ци­је тра­јао „ви­ше од три са­та, са кон­ти­ну­и­ра­ним, ви­ше­слој­ним ра­кет­ним уда­ри­ма, укљу­чу­ју­ћи и нај­те­же ти­по­ве ра­ке­та”.

У са­оп­ште­њу ИРГЦ на­во­ди се да су то­ком ове фа­зе по­го­ђе­ни „не­при­ја­тељ­ски ци­ље­ви у Ер­би­лу у ирач­ком Кур­ди­ста­ну, Пе­та фло­та аме­рич­ке мор­на­ри­це у Ба­хре­и­ну и вој­ни цен­три у Бер Ја­ко­ву у ср­цу Тел Ави­ва”. ИРГЦ на­во­ди и да су иден­ти­фи­ко­ва­не и не­ке дру­ге ме­те, по­пут са­те­лит­ског ко­му­ни­ка­ци­о­ног цен­тра ко­ји је по дру­ги пут по­го­ђен у ју­жном Тел Ави­ву и оку­пи­ра­не лу­ке Ха­и­фа. Ме­те су по­го­ђе­не ра­ке­та­ма „хе­и­бар ше­кан”, „ка­др” и „те­шким и ра­зор­ним” ра­ке­та­ма „хо­рам­ша­хр”, на­во­ди се у са­оп­ште­њу. До­да­је се да су сви про­јек­ти­ли но­си­ли ви­ше бо­је­вих гла­ва, а да су ра­ке­те „ка­др” но­си­ле бо­је­ве гла­ве те­жи­не „јед­не то­не”.

Изра­ел­ске од­брам­бе­не сна­ге (ИДФ) са­оп­шти­ле су ју­че да Иран лан­си­ра ба­ли­стич­ке ра­ке­те и дро­но­ве из „гу­сто на­се­ље­них ци­вил­них под­руч­ја” и да ти­ме до­во­ди у опа­сност ци­вил­но ста­нов­ни­штво. „Ове ак­ци­је на­мер­но и ди­рект­но до­во­де иран­ске ци­ви­ле у опа­сност, ка­ко ка­да се лан­се­ри ко­ри­сте, та­ко и ка­да их уни­шти изра­ел­ско рат­но ва­зду­хо­плов­ство”, ка­зао је порт­па­рол ИДФ-а на пер­сиј­ском је­зи­ку, пот­пу­ков­ник Ка­мал Пен­ха­си.

Ли­бан­ски ТВ ка­нал Ел Ма­ја­дин пре­нео је да је Иран је на­вео три кључ­на усло­ва за би­ло ка­кав евен­ту­ал­ни до­го­вор у ве­зи са ну­кле­ар­ним про­гра­мом. Зва­нич­ни­ци из Те­хе­ра­на за­тра­жи­ли су га­ран­ци­је да се на­па­ди на Иран не­ће по­но­ви­ти, као и пу­ну кон­тро­лу над свим фа­за­ма об­ра­де ну­кле­ар­ног го­ри­ва, од екс­пло­а­та­ци­је ру­де ура­ни­ју­ма до про­из­вод­ње ну­кле­ар­ног го­ри­ва за ре­ак­то­ре. По­ред то­га, вла­сти у Ира­ну зах­те­ва­ју на­кна­де за пре­тр­пље­не ште­те и гу­бит­ке услед аме­рич­ко-изра­ел­ских на­па­да.

Тре­ћа рун­да ин­ди­рект­них ну­кле­ар­них пре­го­во­ра из­ме­ђу Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва и Ира­на, во­ђе­на у Же­не­ви уз по­сре­до­ва­ње Ома­на, одр­жа­на је кра­јем фе­бру­а­ра, а то­ком раз­го­во­ра ни­је по­стиг­нут до­го­вор о кључ­ним пи­та­њи­ма ко­ја се ти­чу обо­га­ћи­ва­ња ура­ни­ју­ма и тра­ја­ња евен­ту­ал­ног спо­ра­зу­ма.

Аме­рич­ка стра­на је тра­жи­ла да бу­ду­ћи ну­кле­ар­ни спо­ра­зум оста­не на сна­зи нео­гра­ни­че­но и да Иран сма­њи за­ли­хе обо­га­ће­ног ура­ни­ју­ма, док је Те­хе­ран од­ба­цио не­ке од тих зах­те­ва и ин­си­сти­рао на свом пра­ву на обо­га­ћи­ва­ње ура­ни­ју­ма у мир­но­доп­ске свр­хе.

Ру­си­ја на­ста­вља са по­др­шком Те­хе­ра­ну.

„У стал­ном смо кон­так­ту са иран­ском стра­ном и са иран­ским ру­ко­вод­ством”, ре­као је Дми­триј Пе­сков, порт­па­рол Кре­мља, пре­но­си РИА Но­во­сти.

Он је под­се­тио да је ру­ски пред­сед­ник Вла­ди­мир Пу­тин из­ја­вио је да је Ру­си­ја увек спрем­на да пру­жи сва­ки до­при­нос ко­ји мо­же по­мо­ћи да се об­но­ви мир на Бли­ском ис­то­ку. „Као што је пред­сед­ник Пу­тин ре­као, Ру­си­ја је увек спрем­на да пру­жи свој до­при­нос об­на­вља­њу ми­ра и ста­бил­но­сти у ре­ги­о­ну”, ис­та­као је Пе­сков.

Пре­ми­јер­ка Ита­ли­је Ђор­ђа Ме­ло­ни по­но­ви­ла је ју­че да Ита­ли­ја не­ће уче­ство­ва­ти у ин­тер­вен­ци­ји Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва и Изра­е­ла про­тив Ира­на, оце­њу­ју­ћи да та­кви по­те­зи кр­ше ме­ђу­на­род­но пра­во. „Упра­во у кон­тек­сту кри­зе у ме­ђу­на­род­ном си­сте­му, где прет­ње по­ста­ју све стра­шни­је, а јед­но­стра­не ин­тер­вен­ци­је ван окви­ра ме­ђу­на­род­ног пра­ва се мно­же, мо­ра­мо да по­ста­ви­мо и аме­рич­ку и изра­ел­ску ин­тер­вен­ци­ју про­тив иран­ског ре­жи­ма”, ре­кла је Ме­ло­ни­је­ва у свом обра­ћа­њу Се­на­ту уочи Са­ве­та ЕУ и о кри­зи на Бли­ском ис­то­ку.

Она је, та­ко­ђе, ре­кла да је ру­ски на­пад на Укра­ји­ну био пре­крет­ни­ца ко­ја је до­при­не­ла гло­бал­ној де­ста­би­ли­за­ци­ји, укљу­чу­ју­ћи и Бли­ски ис­ток.

Та­ко­ђе је из­ра­зи­ла за­бри­ну­тост због иран­ског ну­кле­ар­ног оруж­ја и ра­кет­них ка­па­ци­те­та, ис­ти­чу­ћи да би они мо­гли ди­рект­но да угро­зе Ита­ли­ју и ве­ћи део Евро­пе. Ме­ло­ни­је­ва је у обра­ћа­њу под­се­ти­ла на „ма­са­кр де­вој­чи­ца на ју­гу Ира­на” и по­зва­ла на утвр­ђи­ва­ње од­го­вор­но­сти, на­гла­ша­ва­ју­ћи да „без­бед­ност ци­ви­ла и де­це мо­ра да бу­де за­шти­ће­на”.

Што се ти­че аме­рич­ких вој­них ба­за, Ме­ло­ни­је­ва је по­ја­сни­ла да Ита­ли­ја до са­да ни­је при­ми­ла ни­је­дан зах­тев за њи­хо­во ко­ри­шће­ње, али да би евен­ту­ал­не од­лу­ке увек би­ле по­ве­ре­не пар­ла­мен­ту. „Ни­смо у ра­ту и не же­ли­мо да иде­мо у рат”, по­ру­чи­ла је ита­ли­јан­ска пре­ми­јер­ка.

Припремила А.Ђ.