12.03.2026 Скопље
Финансијски консултант Владимир Васић изјавио је данас да су тренутни скокови цене злата у свету резултат реалног недостатка понуде због затварања Ормуског мореуза, али и панике малих и институционалних инвеститора и додао да блокада тог мореуза где пролази 20 одсто транспорта нафте и гаса представља велики проблем јер је онемогућена чак петина светског снабдевања.
Цена злата је од почетка године до данас порасла за скоро 20 одсто, а Васић је рекао, говорећи о утицају блокаде Ормуског мореуза на цене злата, да затварање мореуза изазива повећану тражњу и панични ефекат да се узима више него што је потребно.
„Када рат стане данас, сутра биће потребно три до шест месеци да се стабилизује однос понуде и тражње. Не знамо колико је постројења уништено у Ирану, шта се тамо дешава и колико ће им бити потребно времена да поправе све то“, поручио је он.
Коментаришући нову регулативу индијског финансијског регулатора, Комисије за хартије од вредности и берзу Индије (СЕБИ), која ће од 1. априла омогућити инвестиционим фондовима да користе и цене са домаћих берзи, а не само глобалну референтну цену која се формира у Лондону, Васић је истакао да је Индија једна од највећих потрошача злата и инвестиционог злата и додао да је ова одлука покушај да се на унутрашњем тржишту направи неки баланс.
Како је навео, за Србију и овај регион ова регулатива Индије неће имати неког утицаја, већ да је то резултат интерне економске политике Индије и покушаја да се стабилизује цена.
Одговарајући на питање колико на цену злата утиче раст цена енергената и потенцијални поремећаји у глобалној трговини, Васић је рекао да цене енергената доста утичу на цене злата, и додао да ако дође до пораста цене барела нафте за 10 до 15 одсто, то се онда рефлектује као инфлаторни притисак од 0,3 до 0,4 одсто.
„Све ово што се дешава је некоме мајка а некоме маћеха. Да сте купили нафту пре неколико дана било би 60 долара по барелу, а данас бисте је продали за 100 долара по барелу. Оно што се дешава на светским тржиштима када су овакве турбуленције, то је да злато расте. Злато расте последњих 10, 15 година по стопи осам до девет одсто, а сада у последњих неколико месеци и до 20, 25 одсто“, рекао је Васић.
Он је истакао да је раст цене злата сигнал да постоји неки потрес на светским тржиштима, напоменувши да је нафта један од тих окидача.
Према његовим речима, иако је злато и даље најсигурнија инвестициона лука, алуминијум је због свих дешавања на Блиском истоку постао изузетно тражен, што пружа могућност људима да зараде новац у кратком времену уколико успеју да се снађу у овим геополитичким турбуленцијама.
Припремила А.Ђ.
