10.07.2025 Скопље
Европска унија је поставила стабилно снабдевање критичним сировинама, као што је литијум, као један од својих најважнијих приоритета. Након што је у јуну уврстила пројекат „Јадар“ у листу стратешких пројеката, ЕУ планира нови корак – формирање резерви кључних сировина за енергетску и дигиталну транзицију, како би се заштитила од могућих прекида у снабдевању изазваних геополитичким тензијама и безбедносним ризицима.
Према нацрту документа Европске комисије, ЕУ се суочава са све сложенијим безбедносним изазовима, укључујући конфликте, сајбер нападе, климатске промене и деградацију животне средине. Због тога је обезбеђење сигурног снабдевања сировина које су неопходне за производњу батерија и електричних возила питање стратешке безбедности.
У том контексту, партнерства са земљама као што је Србија добијају посебан значај. Пројекат „Јадар“ у Србији недавно је уврштен на листу стратешких пројеката у оквиру Закона о критичним сировинама (CRMA), чиме је Србија постала један од 13 кључних партнера ван ЕУ, поред Канаде, Велике Британије, Норвешке и других.
Пројекат „Јадар“ представља једно од најперспективнијих литијумских налазишта у Европи, са капацитетом производње од 58.000 тона литијум-карбоната годишње, што Србију позиционира као важног играча у сектору критичних сировина. Литијум је кључан за батерије електричних аутомобила и складиштење енергије из обновљивих извора, а с обзиром на планове ЕУ да до 2035. године забрани продају аутомобила са моторима с унутрашњим сагоревањем, потражња за овом сировином ће значајно порасти.
Европска комисија наглашава да статус стратешког пројекта не значи аутоматску дозволу за реализацију, већ отвара могућност за дубљу сарадњу и инвестиције уз поштовање законских и еколошких стандарда. Србија задржава контролу над свим процедурама, укључујући процену утицаја на животну средину и јавне расправе.
Према проценама, пројекат „Јадар“ могао би значајно допринети српској економији, отварајући преко 20.000 високо плаћених радних места и доприносећи са око 1,9 милијарди евра, што је више од три одсто БДП-а Србије. Овај пројекат представља прилику за развој нових ланаца вредности и привлачење додатних инвестиција у земљу.
Европски комесар за међународна партнерства Јозеф Сикела и портпаролка Европске комисије Еирини Заркадула истичу да је овај приступ партнерски, заснован на развоју вештина, инвестицијама и поштовању људских права, те да ће допринети јачању европске енергетске и економске безбедности.
Овај план представља кључни део стратегије ЕУ за смањење зависности од увоза сировина и обезбеђење одрживог снабдевања у условима све изазовнијег глобалног безбедносног окружења.
Припремила А.Ђ.
