13.01.2026 Скопље
Велики број људи се ових дана суочава са прехладама и другим вирусним инфекцијама. То је због тога што грађани више времена проводе у затвореним просторима, ређе проветравају собе, мање бораве на сунцу и чешће су у блиском контакту са другим људима, што погодује ширењу вируса.
У Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” подсећају да се вируси најчешће преносе капљичним путем – кашљањем, кијањем, говором или блиским контактом са оболелима.
– Грејање током зиме исушује ваздух у просторијама, што може довести до сушења слузокоже носа и грла. Када је слузокожа сува, организму је теже да се одбрани, па вируси лакше улазе у тело. Зато је важно редовно проветравати просторије и, ако је могуће, одржавати пријатну влажност ваздуха – истичу у институту.
Наш имуни систем је природна заштита организма од инфекција. Током зимских месеци посебно је важно да га јачамо свакодневним навикама. Основа доброг имунитета је правилна и разноврсна исхрана, богата витаминима и минералима. Поред исхране, редовна физичка активност, чак и кратке свакодневне шетње, помаже бољој циркулацији и јачању отпорности организма. Квалитетан сан омогућава телу да се опорави, док дуготрајан стрес може ослабити имунитет. Зато је важно пронаћи време за одмор и опуштање – појашњавају у „Батуту”.
Важну улогу у спречавању ширења инфекција има и правилна хигијена. Важно је приликом кашљања или кијања уста и нос прекрити марамицом или савијеним лактом, коришћене марамице одмах бацити, а руке треба редовно прати сапуном и водом или дезинфиковати.
– Ове једноставне навике могу значајно смањити преношење вируса.
Ако се појаве симптоми болести, важно је остати код куће, избегавати контакте са другима и по потреби се обратити здравственом раднику. Вакцинација против сезонских вирусних обољења једна је од најефикаснијих мера заштите, посебно за старије особе, хроничне болеснике и друге осетљиве групе, јер смањује ризик од тежих облика болести – додају стручњаци Завода за јавно здравље Србије.
Они подсећају и да хладни временски услови могу озбиљно угрозити здравље, посебно код особа које дуже време бораве на отвореном. Ниске температуре, праћене ветром и повећаном влажношћу ваздуха, додатно погоршавају ситуацију јер убрзавају губитак телесне топлоте. Дуготрајно излагање ниским температурама, нарочито онима испод тачке смрзавања, може довести до озбиљних здравствених последица које могу бити локалне и опште.
У локалне последице спадају смрзотине (промрзлине) које се најчешће јављају на истуреним деловима тела (стопалима, прстима руку, ушима и носу) због отежане или онемогућене циркулације крви. У почетку постоји осећај хладноће у делу тела захваћеном промрзлином који прелази у бол. Нагли престанак осећаја хладноће и бола представљају знаке почетка смрзавања. Кожа је модра, бледа или црвена. Касније настаје оток, а понекада и пликови.
– Општа хипотермија (смрзавање) стање је снижене опште телесне температуре. Настаје када организам губи више топлоте него што је може створити. У почетку особа има осећај хладноће и дрхти. Касније осећај хладноће престаје, јављају се умор, тромост и велика жеља за сном. Све телесне и психичке функције се успоравају. Уколико се код особе која је боравила на хладноћи уоче неконтролисано дрхтање, нејасан говор, нестабилни покрети, изражен умор, успорене реакције и поспаност, неопходно је без одлагања потражити стручну медицинску помоћ. Особу треба увести у топлу просторију, влажну одећу и обућу јој заменити сувом и дати јој да пије топле заслађене напитке или топлу супу. Промрзле делове тела не треба трљати како би се загрејали, нити их загревати стављањем термофора или потапањем у топлу воду – појашњавају у „Батуту”.
Новорођенчад, одојчад и мала деца су подложнији процесу хлађења, па се стално мора проверавати да ли су довољно загрејани. Особе старије од 65 година су због успорене циркулације подложне бржем настанку промрзлина и смрзавању. Особе које имају болести срца и крвних судова, као и хроничне болести дисајних органа треба да избегавају дужи боравак на отвореном у условима ниских температура, посебно у раним јутарњим и касним вечерњим сатима.
Савет је ношење обуће са гуменим храпавим ђоном погодном за снег и лед, која не сме да буде тесна, нити превише чврста, посебно у делу где се налазе прсти. Обућа треба да буде довољно дубока, односно да прекрива глежњеве како у њих не би упадао снег, јер се влажни делови тела брже смрзавају.
Припремила А.Ђ.
