27.03.2025 Скопље
На скринингу на рано откривање рака плућа, који се спроводи у Клиници за плућне болести Универзитетског клиничког центра Србије, за непуна четири месеца прегледано је 1.500 грађана, а код њих 45 је откривен карцином, показују најновији подаци из ове здравствене установе.
Србија је иначе прва земља западног Балкана у којој се спроводи организовани скрининг на рано откривање рака плућа. То је један од начина да се промени поражавајућа статистика за овај најчешћи и најсмртоноснији малигнитет, од којег годишње оболи готово 7.000, а нажалост умре више од 5.000 особа.
Како је наглашено јуче на конференцији за медије, карцином плућа се код чак 60 одсто пацијената открива у метастатском стадијуму болести. Разлог за то је чињеница да се почетни симптоми, као што је интензивнији кашаљ или отежано дисање, углавном не примете, јер су у питању најчешће пушачи, који су на ове тегобе навикли.
– Касно откривање рака плућа често је резултат неспецифичних симптома који се лако преписују мање озбиљним здравственим проблемима, попут кашља и замора. Поред тога, присутност фактора ризика као што су пушење и загађење ваздуха, у комбинацији са недостатком едукације о важности ране дијагностике, додатно компликује рано откривање. Скрининг на рано откривање рака плућа може направити огромну разлику у раној дијагностици и преживљавању пацијената. То је случај и код нас сада. Од укупног броја прегледаних људи на скринингу код три одсто њих откривен је карцином плућа. Интересовање пацијената је и даље велико, па тако од овог месеца свакодневно имамо 25 заказаних прегледа – истакао је доц. др Михаило Стјепановић, директор Клинике за пулмологију Универзитетског клиничког центра Србије.
Скрининг програм подразумева откривање карцинома плућа помоћу нискодозног скенера, уз помоћ којег могу да се прикажу мање туморске сенке, које рендген не може да открије. Могу да се пријаве грађани старији од 50 година и са више од 30 година „пушачког стажа”, будући да је то популација под највећим ризиком за развој карцинома плућа. Скрининг је бесплатан преглед за који није потребан упут и важи за све грађане са територије града Београда.
Када је у питању лечење овог најсмртоноснијег рака, у нашој земљи постоји неједнакост у доступности терапије. Они пацијенти који добију дијагнозу метастатског сквамозног и микроцелуларног рака плућа данас у Србији могу да лече искључиво хемотерапијом, јер друге опције нису доступне о трошку здравственог осигурања. С друге стране, постоје и они болесници који добију дијагнозу несквамозног рака плућа, али је њима на располагању најсавременија терапија о трошку државе.
– Иновативна терапија значајно је побољшала лечење карцинома плућа. Код одређеног броја пацијената који је примају омогућено је дуже време до прогресије болести и значајно продужење живота, што је најважније. Данас светски водичи више не саветују самосталну примену хемиотерапије у првој линији лечења код већине пацијената са метастатским карциномом плућа. Код сваког новооткривеног пацијента прво радимо тестирање да бисмо утврдили да ли је кандидат за неку од иновативних терапија. Свим пацијентима који имају неку позитивну мутацију или позитивну ПД-Л1 експресију саветује се циљана или имунотерапија – сама или у комбинацији са хемиотерапијом. Међутим, имамо групу пацијената која нам је остала непокривена иновативном терапијом. Реч је о пацијентима са сквамоцелуларним карциномом плућа који имају ПД-Л1 експресију од један до 49 одсто, као и онима који добију дијагнозу микроцелуларног карцинома плућа. Овим болесницима за сада је једина опција за лечење хемотерапија – објаснила је др Весна Ћериман Крстић, пулмолог-онколог из Клинике за пулмологију УКЦС.
Удружење пацијената за борбу против рака плућа „Пуним плућима” се већ годинама залаже да се покрене скрининг на рано откривање рака плућа на територији читаве земље, али и за доступност иновативне терапије за што већи број пацијената.
– Истраживање које смо радили са ЦЕСИД-ом показало је да би се већина грађана у ризику одазвала на скрининг када би их упутили лекари или уколико би добили позив са заказаним термином прегледа. Држава је доста тога урадила за пацијенте који се лече од рака плућа, набавком додатних скенера и бронхоскопа. Уведене су и савремене терапије за лечење од рака плућа. Нажалост, нису сви типови карцинома плућа покривени савременим терапијама. Сваке године више од 500 пацијената добије дијагнозу сквамозног и ситноћелијског рака плућа. Лекари такве пацијенте могу да лече само хемотерапијом, јер им друге савремене опције лечења нису доступне о трошку здравственог осигурања. Исто тако савремене опције лечења нису доступне ни за пацијенте са дијагнозом узнапредовалог нересектабилног неситноћелијског рака плућа, као и оног са ретким генским мутацијама – оценила је Оља Ћоровић из Удружења „Пуним плућима”.
Иако је добио дијагнозу сквамозног рака плућа, отац Јелене Црндак имао је среће да буде укључен у клиничку студију и уместо хемотерапије добија имунотерапију.
– Почетком децембра је због кашља, који је трајао десетак дана, отишао у дом здравља. Упутили су га прво да уради рендген, који је показао да постоји некаква сенка. Након тога је урађен скенер и установљено је да има рак плућа, и то четврти стадијум. Урађене су му анализе и на молекуларном панелу мутације су му све биле негативне. То је значило да му је једина преостала опција за лечење била хемотерапија. Међутим, мој отац је имао среће, јер му је понуђено да учествује у клиничкој студији, где је почео да добија имунитерапију. Контролни скенер који је урађен након две примљене имунотерапије показао је да су се промене на плућима укупно смањиле за 16 милиметара, а да је плеурални излив потпуно нестао. Ускоро нас очекује следећи контролни скенер и надамо се добрим вестима – каже Јелена Црндак.
Припремила А.Ђ.
