15.04.2025 Скопље
Кина је наредила својим авио-компанијама да обуставе све будуће испоруке авиона америчког произвођача Боинга, као одговор на нове тарифе које је председник Доналд Трамп увео на кинеску робу.
Oсим забране нових испорука, кинеска влада је препоручила и привремени прекид куповине авионске опреме и делова од америчких компанија, чиме је додатно ескалирао трговински сукоб између две земље.
Одлука Пекинга долази након што су кинеске власти током викенда увеле царине од 125 одсто на америчку робу, укључујући авионе и њихове делове, што је више него удвостручило цену увоза авиона из Сједињених Држава, што их чини неисплативим за кинеске превознике.
Акције Боинга пале су за 4,6 одсто након објављивања вести. Од почетка године вредност акција је смањена за око 10 одсто.
Кина је једно од најважнијих тржишта за Боинг, који је 2018. године скоро четвртину своје производње испоручио кинеском тржишту.
Кина је ограничила извоз ретких земних минерала и магнета, дозвољавајући их само уз посебне извозне дозволе – потез који би потенцијално могао да паралише читаве секторе америчке индустрије и угрози националну безбедност САД.
Кључно питање је: колико брзо Кина може да блокира америчку аутомобилску и технолошку индустрију, заједно са компанијама које испоручују војну опрему – од дронова и пројектила до специјализованих возила и комуникационе опреме?
Према проценама америчких медија, залихе ових кључних сировина већ опадају. Компаније у аутомобилској и ваздухопловној индустрији, произвођачи полупроводника, као и војна индустрија, могли би да се суоче са озбиљним прекидима у производњи. Посебно су угрожени магнетни материјали, неопходни за електричне моторе, роботе, дронове, ракетне системе и сервере вештачке интелигенције.
„У року од 45 дана биће доступне нове извозне дозволе“, рекао је Мајкл Силвер, директор Америцан Елементс, додајући да је његова компанија на време повећала резерве, али је упозорио да то неће бити довољно ако се криза продуби.
Кина има доминантну позицију у овом сектору – производи 60% светских резерви ретких земљаних минерала и контролише чак 90% њихове прераде. Према подацима Геолошког завода Сједињених Држава, Кина испоручује око 54% америчког увоза германијума – основног материјала за инфрацрвену технологију и оптичка влакна.
Поред тога, Сједињене Државе нису експлоатисале домаћи галијум од 1987. Овај метал, који је кључан за индустрију полупроводника, најчешће се увози из Кине, Јапана и Немачке. Антимон, који се користи у производњи војне опреме и муниције, скоро у потпуности долази из Кине.
Припремила А.Ђ.
