11.05.2026 Скопље
Европска унија је веома опрезно реаговала на изјаву руског председника Владимира Путина да се рат у Украјини завршава и да се преговори морају водити са Европом, а не само са Америком.
Иза кулиса се већ воде дискусије о томе ко и шта би преговарао са Москвом у име Европе, а највише се помиње француски председник Емануел Макрон, који је недавно нагласио потребу за преговорима са Русијом.
На памет падају и бивша немачка канцеларка Ангела Меркел, бивши фински председник Саули Нинисто, који течно говори руски, и бивши италијански премијер Марио Драги.
Међутим, Путинова понуда да бивши немачки канцелар Герхард Шредер, за кога је висока представница ЕУ Каја Калас рекла да је „моћни руски лобиста“ јер је био један од лидера руске нафтне компаније, буде преговарач у име Европе, сматра се неприхватљивом.
Председник Европског савета Антонио Коста, међутим, рекао је да разговори са Путином морају бити вођени „када дође прави тренутак“.
Европске престонице су све више фрустриране преговорима о окончању рата у Украјини, које предводи амерички председник Доналд Трамп, и спремају се за могуће разговоре са Путином.
Медији и политичари у ЕУ то не одбацују, већ напротив, очигледно сматрају веома корисним разматрање ове, како је напоменуто, још увек нејасне Путинове поруке, иако наглашавају да и Кијев мора да изрази своје мишљење о овоме.
Коријере дела Сера извештава да се „у Бриселу поново разговара о специјалном представнику или преговарачу са Русијом, пошто је то Макрон затражио на самиту ЕУ у децембру“.
„Дипломатски извори ЕУ“, пише милански лист, „наводе да се о свему томе још увек незванично разговара, пошто није јасно колико је озбиљна одлучност Кремља да заустави сукоб и постигне трајни мир“.
Коријере дела Сера преноси процену шефа италијанске дипломатије Антонија Тајанија да је „здрав разум да се мир мора постићи преговорима са непријатељем“.
Фински лист „Кајупалехти“ сматра да први мањи руски војни неуспеси у рату у Украјини указују на то да се нешто мења, „док је Путинова популарност на најнижем нивоу од почетка рата“.
„Становништво је уплашено и послушно, али кључно питање је у којој мери разочарање осећа владајућа елита“, наводи фински лист, додајући да је „у потпуно корумпираном систему главни улог новац – када се проток новца смањи, долази до побуне“.
Припремила А.Ђ.
