27.09.2024 Скопље
Пензионери имају разумевања за све тешкоће у којима се Србија налази и искушења која је у будућности очекују. Подржавају владу у напорима које чини да оствари свеопшти напредак, али сматрају да има простора да се уз све тешкоће побољша материјални положај пензионера. И то тако што би у најкраћем року – просечна пензија, минимална потрошачка корпа и минимална зарада биле у истом нивоу, а то није много, каже мр Милан Грујић, председник Удружења синдиката пензионера Србије, истичући да би било добро да се престане с праксом усклађивања пензија једном годишње јер инфлација поједе највећи део тог повећања.
Просечна бруто зарада за јул ове године износила је 135.195 динара, док је просечна зарада без пореза и доприноса износила 97.835 динара, објавио је јуче Републички завод за статистику (РЗС). Раст бруто зарада у периоду јануар–јул 2024. године у односу на исти период прошле године износио је 15,1 одсто номинално, односно 9,7 одсто реално, док је просечна нето зарада већа за 15 одсто номинално, односно 9,6 одсто реално.
У поређењу са истим месецом претходне године, просечна бруто зарада за јул ове године номинално је већа за 16,9 одсто, а реално за 12,1 одсто, док је просечна нето зарада номинално већа за 16,8 одсто, односно 12 одсто реално. Медијална нето зарада за јул 2024. године износила је 76.000 динара, што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до ове суме.
Истовремено, узимајући ове податке у обзир, статистика потврђује да је учешће просечне пензије без пореза и доприноса у просечној заради за све категорије пензионера у јулу била испод 50 одсто – 47,7. За запослене је 50,5, самосталне делатности – 44,5 и пољопривреднике 20,7 процената.
„У периоду од 2012. до 2023. године пензије су номинално расле 62,34 одсто, а раст потрошачких цена (инфлације) у истом периоду износио је 62 процената, што упућује на закључак да су пензије у посматраном периоду реално порасле за само 0,24 одсто. Ако се упореди раст пензија са растом трошкова хране (88,53 процената) у истом периоду, пензије су реално 16 одсто мање од раста трошкова хране“, истиче Грујић.
Он каже да би ситуација била другачија да се од 2020–2023. године не смањују учешће доприноса за Фонд ПИО на терет послодаваца за два одсто у циљу стимулисања и поспешивања привредних активности предузетничког сектора.
Статистика Фонда ПИО за јули ове године показује да узимајући у обзир све категорије пензионера – 1,65 милиона њих, највише има оних са са примањима од 60.000 до 80.000 динара 216.702, у стопу их прате они чија је пензија мања од најниже пензије – 207.752 пензионера. Примања до 10.000 динара има – 62.354 пензионера, од 10.000 до 15.000 – 37.323, а од 15.000 до 19.600 149.350 најстаријих.
Примања од 15.000 до 19.600 динара има 149.350 пензионера, између 30.000 и 40.000 динара – 133.218 најстаријих. С пензијом већом од 100.000 динара су 85.742 пензионера у Србији.
Оно на чему инсистирају пензионерска удружења јесте, пре свега, измена Закона о ПИО са циљем да се озакони право брачном другу на наследство дела пензије до 30 одсто од пензије брачног друга као додатак на личну пензију, након преминулог брачног партнера по узору на Хрватску.
Препорука надлежнима је и да се допуни посебно законско уређивање области заштите пензионера у поступцима пленидбом имовине од стране јавних извршитеља, и то за стара лица чија је пензија нижа од просечне. За ову категорију пензионера цена трошкова јавних извршитеља мора бити нижа за 60 процената од других грађана јер је висина просечне пензије за толико нижа од просечне зараде.
Удружења пензионера инсистирају и на социјалној прерасподели средстава како би се помогло најугроженијима, а то је да најнижа пензија која се креће од 19.644 до 24.987 динара буде 65 одсто од просечне зараде, а они који немају никаква примања да имају бар 65 одсто од најниже пензије.
Припремила А.Ђ.
