22.05.2024 Скопље
У економској визији Емануела Макрона сребрно-бели метал са забаченог пацифичког архипелага требало би да постане главни адут Париза у надметању с Кином у производњи батерија за електрична возила.
Међутим, у тропском елдораду пребогатом рудом никла избио је пре десетак дана прави устанак који би могао да распрши снове Јелисејске палате. У насилним немирима на Новој Каледонији, за које Париз криви Азербејџан због наводних веза са сепаратистима, а испод ока гледа у Пекинг, до сада је живот изгубило шест особа, а више стотина људи је рањено.
Званични Париз за сада је угушио побуну, али ова француска прекоморска територија и даље остаје безбедносна темпирана бомба, која прети да поново експлодира. Локалне власти тврде да се мир вратио на улице престонице Нумее, у којој се још виде трагови барикада, разбијени излози и запаљени аутомобили.
На архипелагу од 140 острва још траје ванредно стање, приступ друштвеној мрежи „Тикток” је искључен, а главни међународни аеродром је затворен, док Аустралија и Нови Зеланд војним авионима евакуишу своје грађане са немирима захваћеног архипелага.
Повод за протесте, који су прерасли у сукобе с француском полицијом, јесте незадовољство локалног становништва изборном реформом. План Париза је да сваком грађанину Француске који на Новој Каледонији живи дуже од 10 година омогући право гласа на покрајинским изборима. Домородачки народ Канак, који чини око 40 одсто становништва архипелага, разумео је то као јасну намеру Париза да се преко гласачких кутија заустави пут Нове Каледоније у независност.
Снаге које се залажу за независност оптужиле су француску владу да настоји да ослаби утицај аутохтоног становништва Нове Каледоније, док су заговорници промена изборног закона то назвали демократском неопходношћу.
Сенатор из редова Канака Роберт Зоуви, који се залаже за независност, још у марту, поводом расправе у француској скупштини, поручио је министру полиције Жералду Дарманену да овакво преобликовање изборног тела на Новој Каледонији није ништа друго до „повратак насељеничког колонијализма”.
Иако је Нова Каледонија, на којој живи 270.000 људи, у три наврата одбацила независност на референдумима, раскид државно-правних веза с Француском има снажну подршку међу припадницима народа Канак. Трећи и последњи референдум одржан је 2021. године, али га политичке групе које се залажу за независност не признају зато што није прихваћен њихов захтев да се изјашњавање одложи због пандемије короне.
Када је у јулу 2023. Макрон током пацифичке турнеје посетио ову француску аутономну територију, поручио је да је никл богатство за Нову Каледонију: „То је такође, и то наглашавам, главни стратешки ресурс за Француску и Европу, у време кад смо предузели огроман напор за реиндустријализацију”.
Али локални политички лидери који заговарају независност противе се француском предлогу којим би се укинула ограничења на извоз непрерађеног никла и тиме дала предност испорукама европским фабрикама акумулатора за електрична возила. Роналд Фрер, један од оснивача партија које промовишу независност, назвао је то „колонијалним пактом за враћање контроле над ресурсима Нове Каледоније”.
Док Париз покушава да свим силама задржи под контролом удаљену прекоморску територију коју је анектирао 1853. године, поједини локални политичари флертују са страним силама. Кина је годинама покушавала да повећа своје присуство на архипелагу улагањем у индустрију никла. У међувремену, Азербејџан је више пута оптуживао Француску за неоколонијализам и чак основао алијансу која у име деколонизације уједињује 14 политичких покрета за независност широм бившег француског царства. Због тога је француски министар унутрашњих послова Жералд Дарманен јавно оптужио Баку за подстицање немира у Новој Каледонији.
Овај архипелаг је трећи највећи произвођач никла на свету. Међународна агенција за енергетику каже да ће се потражња за овим критичним металом у литијум-јонским батеријама за електрична возила више него учетворостручити до 2030. године.
Али упркос оптимистичним најавама француског председника, рудници никла у Новој Каледонији раде с губицима. Пре свега због нове јефтиније производње из Индонезије, иза које стоје Кинези, и пада производње електричних возила, што је цену никла на светском тржишту оборило за скоро 40 одсто од почетка 2023. Проблем је и то што су трошкови енергије и радне снаге у Новој Каледонији далеко већи од индонежанских.
Упркос француским субвенцијама од неколико стотина милиона евра, индустрија никла наставља да пропада, при чему је производња опала за 32 одсто у првом кварталу у односу на исти период прошле године. Француске власти упозориле су 2023. да би три главне фабрике за прераду никла у Новој Каледонији ускоро могле да се затворе, што би број незапослених на острву повећало за 50 одсто.
Кад су кренули немири показало се да се то упозорење обистинило. Швајцарски инвеститор „Гленкор” најавио је продају удела у индустрији никла на Новој Каледонији, док је француски „Еуарамет” зауставио нове инвестиције.
„Ми смо у катаклизмичној ситуацији”, изјавио је Филип Гомес, бивши председник Владе Нове Каледоније, који се борио против независности. Додао је да је економска катастрофа коју архипелаг трпи због индустрије никла који пропада главни узрок садашње кризе.
Припремила А.Ђ.
