27.09.2024 Скопље
Држава не располаже конкретним подацима о томе колико годишње људи емигрира из Србије, нити где наши грађани најчешће и највише одлазе. У јавности се донедавно баратало различитим цифрама – да имамо око 5.000 исељеника у години или од 15.700 до чак 49.000 оних који одлазе, што би био најпесимистичнији сценарио, показују међународни подаци. С друге стране, Републички завод за статистику је, како су навели, само истраживачки проценио да годишње из Србије оде од 25.000 до 27.000 људи, односно да је од 2011. до 2022. године (период између два пописа) из земље трајно одлазило управо толико грађана.
Институт за развој и иновације ових дана најављује како увелико спрема да крајем октобра јавности представи резултате анализе „Мобилност радне снаге у Србији”. Ненад Јевтовић, директор института, подсећа да у Србији ипак постоје подаци о имиграцији, што је резултат обавезе коју је наша земља преузела од ЕУ још 2008.
„Статистика имиграција је знатно уређенија област. Те податке има Комесаријат за избеглице, а најзанимљивији одељак је о радним дозволама, потом о добијању држављанства и страним студентима. Међу људима који највише долазе на рад у Србију су, на првом месту, Кинези, па потом грађани Руске Федерације, а од 2017. и Турци. Њихов број се отад па до 2021. утростручио“, наводи Јевтовић, одговарајући на питање да се број Турака повећава због градње ауто-путева код нас и градилишта попут, рецимо, Моравског коридора.
„На четвртом месту су Индијци и њихов број превасходно расте у сектору пољопривреде. Рецимо, има их у Срему, где је иначе забележена највећа економска активност и најнижа незапосленост. МУП је иначе недавно поделио податке да је од почетка године закључно са јулом издато више од 50.000 радних дозвола странцима у Србији“, подсећа Јевтовић, и додаје да ће тај број дозвола издатих странцима убудуће, односно до 2027, само још више да нарасте, посебно због изградње Експа, Националног стадиона и радова на градњи пруге Београд–Бар.
Њега ипак не чуди то што је Србији све више потребна инострана радна снага, посебно ако се зна да се из деценије у деценију смањује број незапослених.
„Економско стање на тржишту рада некада, односно 2008, 2009. и 2012. и сада не може да се пореди. Сада је боље, а све је то последица кретања у светској привреди, али и тога што на овим подручјима већ четврт века нема ратова. Сада имамо око 296.000 незапослених, али то ипак не значи да су сви људи на бироу рада сада трајно без посла. Постоји и тзв. фрикциона незапосленост, а то значи да се неко води да је без посла док не нађе нови. Сходно томе, и не чуди што нам сада долазе страни радници, јер смо ранијих деценија имали значајно више незапослених“, објашњава Јевтовић.
Он истиче као занимљивост то да су држављани Руске Федерације у врху страних радника у Србији, највише из радних мотива, а да су раније, на пример 2010. године у Србији тражили боравак због склапања брака.
Када је реч о иницијативи „Отворени Балкан”, директор института наводи да је тржиште рада строго подељено на националне корпусе.
Као пример наводи радника са звањем електричара, чија је цена рада по сату 10 евра на изградњи Експа 2027, док је цена рада таквог радника у Немачкој 14 евра по сату.
„Ипак, Албанцу и да се понуди 50 евра по сату за рад код нас, он овде неће прећи јер постоји тај зид. Радна снага из национално-албанског корпуса има примарно тржиште у Италији, где Албанци највише иду да раде, па потом су ту Швајцарска и Немачка. Ипак, иако Косово има карактеристике српског тржишта рада, радној снази са Косова ће примарна дестинација за рад бити Немачка, а не Србија“, истиче он и додаје да када је реч о грађанима наше земље, Срби највише одлазе у Немачку, а ван Европе, у САД.
Како спречити даљи одлазак медицинске радне снаге? Институт за иновације види решења у развоју здравственог туризма, али и изједначавању примарног и секундарног сектора заштите, и за државне и приватне болнице, док терцијарни ниво треба да остане под окриљем државе.
Ипак, не тако добра вест јесте и да у Србији не расте тренд повратка наших из иностранства. С тим у вези, како истиче проф. др Владимир Гречић, стручњак за миграције, када је у питању ангажовање радне снаге, стручњака, па и инвестиције капитала, извршна власт у сарадњи са пословном елитом више пажње треба да посвети српском исељеништву.
Припремила А.Ђ.
