11.02.2026 Скопље
Иако су из врха Уједињених нација последњих дана стигла упозорења да би међународна организација већ током лета могла да се суочи са озбиљним финансијским потешкоћама, процене указују да је још рано говорити о могућем банкроту.
Према оценама познавалаца прилика, драматичне најаве пре свега имају за циљ да подстакну највеће донаторе, пре свега Сједињене Америчке Државе, да измире своје обавезе и спрече продубљивање буџетског дефицита. У том контексту, упозорења генералног секретара Антониа Гутереша тумаче се као превентивни потез, а не као сигнал непосредног финансијског слома.
Сједињене Државе су и раније касниле са уплатама доприноса, што је био случај 2019. и 2020. године. Тадашње одлагање плаћања оцењено је као политичка порука незадовољства стањем унутар организације. Сличан сценарио није искључен ни сада, што додатно усложњава финансијску слику УН.
Ипак, чак и у случају да буџет организације буде озбиљно оптерећен, не очекују се суштинске промене у њеној структури или мандату. Иако су САД формално кључни донатор, већина држава чланица уредно измирује сопствене финансијске обавезе, што представља важан стабилизациони фактор.
Мере штедње, уколико до њих дође, најпре би могле да погоде административни апарат. То подразумева смањење броја запослених у Секретаријату, укључујући седишта у Њујорку, Женеви и Бечу. Очекује се и рационализација кроз укидање дуплираних функција, гашење појединих комисија и одбора, као и ревизију платних и уговорних аранжмана.
Једна од могућих мера јесте и повратак на временски ограничене, петогодишње уговоре о раду, уместо досадашње праксе дугорочних или практично доживотних ангажмана.
Упркос утисцима о великим финансијским износима, укупан консолидовани буџет Уједињених нација остаје релативно скроман у поређењу са издвајањима највећих сила за друге намене. Управо та чињеница указује да је тренутна криза пре свега питање политичке воље и дисциплине у уплатама, а не знак неминовног институционалног распада.
Припремила А.Ђ.
