30.05.2025 Скопље
Систем за превенцију, рано откривање, лечење и рехабилитацију деце која користе дроге је неразвијен, а институционални капацитети остају ограничени. Проблем употребе дрога међу децом у Македонији постаје све забрињавајући, према анализи коју је припремио Омбудсман.
– Лечење деце корисника дрога и даље представља озбиљан изазов, с обзиром на то да смо препоручили специфичне програме у здравственим установама који још нису развијени – рекла је Васка Бајрамовска Мустафа, заменица Омбудсмана, на данашњој презентацији анализе.
Према подацима из анализе, она је обавестила да се доња граница деце која нуде и користе дроге смањује, а ова појава постаје све већи проблем и захтева хитан и координисан одговор институција.
Бајрамовска је нагласила чињеницу да су међуопштински центри за социјални рад одговорили да њихови стручни тимови нису специјализовани за рад са децом корисницима дрога.
– Од 21 међуопштинског центра за социјални рад који су одговорили да имају стручне тимове за рад са децом у ризику, међу којима су и деца корисници дрога, сви су навели да тим није специјализован за децу кориснике дрога – обавестила је она.
Највећи изазови истакнути у анализи су да тренутно надлежне институције не препознају довољно ризик од употребе дрога међу децом, што резултира недовољном интервенцијом у критичним тренуцима.
Стручњаци у здравственим и социјалним установама немају потребну обуку и знање за рад са овом рањивом групом, а истовремено недостају адекватни просторни капацитети и технички ресурси за ефикасан третман и негу.
Поред тога, програми рехабилитације и ресоцијализације нису развијени, остављајући децу која користе дроге без адекватне подршке за њихову интеграцију у друштво. Саветовалишта и дневни центри, који би могли да играју кључну улогу у њиховој подршци, нису развијени и недовољно заступљени како на локалном тако и на националном нивоу.
Институције се такође суочавају са озбиљним проблемима координације, што резултира недоследним приступима лечењу, различитим методологијама за евидентирање и недостатком јединствених процедура.
Недостатак јасних прописа додатно компликује рад институција, а ограничено учешће организација цивилног друштва у креирању политика смањује ефикасност мера заштите.
Заштитник грађана препоручује развој специјализованих програма за лечење, рехабилитацију и ресоцијализацију, као и побољшање координације између институција ради интегрисаног приступа лечењу.
Стога кажу да је неопходно успоставити централизовану базу података за евидентирање и праћење стања како би се побољшало планирање превентивних мера и политика.
Додају да је повећање ресурса и особља у здравственим и социјалним установама кључно за пружање квалитетне неге, а веће укључивање организација цивилног друштва допринело би развоју ефикаснијег и одрживог система заштите ове деце.
Бајрамовска је нагласила да ће препоруке из анализе бити достављене надлежним министарствима и свим кључним актерима, како би се почело са предузимањем мера, и додала да ће пратити њихову примену.
Припремила А.Ђ.
