21.01.2025 Скопље
Предменструални синдром (ПМС) веома је често стање које погађа велики број жена у другој половини менструалног циклуса, односно у данима који претходе менструацији. Иако тачан узрок ПМС-а није у потпуности познат, сматра се да су „кретања” хормона, попут естрогена и прогестерона, кључни фактори који утичу на појаву симптома. Бројна истраживања и подаци на глобалном нивоу указују на чињеницу да девет од 10 жена у свету у току својих репродуктивних година искуси бар један предменструални симптом, док 20–40 одсто има симптоме који су изражени у толикој мери да их ометају у обављању свакодневних активности.
Како истиче др Марија Марковић, начелник Јединице за промоцију здравља посебних и вулнерабилних група Градског завода за јавно здравље, флуктуација хормона односи се на природне, цикличне промене у нивоу хормона које се редовно дешавају у организму, попут оних у менструалном циклусу.
– Ове промене су углавном нормалне и очекиване. Током менструалног циклуса, природно долази до осцилација нивоа естрогена и прогестерона, нарочито у периоду после овулације, што се сматра главним окидачем за појаву симптома ПМС-а код многих жена. Свакодневне навике и стил живота могу да појачају или ублаже симптоме ПМС-а. Фактори ризика који доводе до јачих и израженијих симптома ПМС-а су пушење, стрес, физичка неактивност, недостатак сна или неквалитетан сан и неправилна исхрана, нарочито прекомеран унос соли, шећера, црвеног меса и алкохола – наглашава др Марковић.
Предменструални синдром карактерише низ физичких и емоционалних симптома, који могу варирати од благог осећаја нелагоде до веома изражених тегоба које отежавају или у потпуности онемогућавају обављање свакодневних активности. Најчешћи симптоми ПМС-а укључују широк спектар физичких, емоционалних и бихевиоралних тегоба (промена у понашању). Они се јављају у другој половини менструалног циклуса и обично престају са почетком менструације. Физички симптоми укључују надутост и задржавање течности, осетљивост или бол у грудима, главобољу, умор и смањену енергију, болове у мишићима или зглобовима, проблеме са спавањем (несаницу или поспаност), појачан апетит, поремећаје у варењу хране (опстипацију или дијареју), појачану осетљивост на надражаје из спољњег окружења (нижа толеранција на буку или светлост, кожне промене (акне…). Емоционални и психолошки симптоми су раздражљивост и промене расположења, анксиозност и напетост, депресивно расположење, осећај туге или преплављеност емоцијама, плачљивост и ниска толеранција на стрес, проблеми са концентрацијом.
– Промене у понашању које се могу јавити обухватају промене у интересовањима, повлачење из друштва, нижи праг толеранције и склоност ка конфликтима, као и смањен либидо. Жене најчешће занима како могу да ублаже ПМС. Важно је да исхрана буде разноврсна и умерена, да имају мање, а чешће оброке који смањују надимање и осећај глади. Треба уврстити у исхрану више воћа, поврћа, интегралних житарица, орашастих плодова. Битно је избегавати намирнице које садрже прекомерну количину шећера и соли, и пића која садрже прекомерну количину кофеина. Адекватно се хидрирајте – уносите довољно течности у току дана. Умерене аеробне активности (трчање, брзо ходање, вожња бицикла или пливање) у трајању од 30 минута дневно могу побољшати циркулацију, ублажити стрес и болове и деловати позитивно на расположење. Вежбе које опуштају мишиће, као што су пилатес или јога, могу помоћи код болова у стомаку и леђима – појашњава др Марковић.
Недостатак сна је повезан са појавом симптома депресије и анксиозности и може појачати симптоме ПМС-а. Квалитетан и континуиран (непрекидан и неометан) сан од седам до девет сати сваке ноћи ублажава умор, смањује раздражљивост и побољшава концентрацију. Зато треба избегавати изложеност екранима (плавом светлу) минимум пола сата пре одласка на спавање, унос кофеина најмање шест сати пре одласка на спавање, као и бављење физичком активности два сата пре планираног одласка на спавање. Технике опуштања попут јоге, медитације и вежби дисања ублажавају стрес, смањују раздражљивост, анксиозност, несаницу и тугу који често прате ПМС.
– Предменструални синдром је врло честа појава, али симптоми код сваког могу бити различити. Иако узрок није у потпуности разјашњен, доказано је да неадекватан стил живота доприноси чешћем јављању симптома ПМС-а. Правовременим препознавањем симптома и применом различитих стратегија за њихово ублажавање, већина жена може успешно да контролише ПМС и смањи његов утицај на свакодневни живот. Препознајући значај овог проблема у нашем окружењу, Градски завод за јавно здравље Београд је покренуо свеобухватну здравствену кампању у циљу подизања свести заједнице о ПМС-у и изазовима које са собом носи и унапређења свести и знања девојака и жена у репродуктивном периоду о принципима и начину практиковања здравих животних стилова, који помажу да се ублаже или елиминишу симптоми ПМС-а, како би их оснажили да преузму контролу над својим менструалним здрављем и свакодневним животом – додала је др Марковић.
Припремила А.Ђ.
