10.12.2025 Скопље
Иако потрошачи све чешће препознају „зелени маркетинг”, на полицама супермаркета и даље доминирају натписи попут „100% рециклирана пластика” или „100% рециклабилно”. Такве поруке стварају утисак да флаширана вода нема утицај на животну средину – што је далеко од истине. Пластика се распада вековима, не може се рециклирати бесконачно, а свака флаша увек садржи одређени проценат нове пластике.
Подаци из Ипсосовог истраживања 2024. године показују да између 58 и 72 одсто потрошача у Француској, Пољској, Немачкој и Великој Британији доживљава производе са оваквим ознакама као чак „позитивне за животну средину”. То, међутим, прикрива реалност, јер већина пластике заврши на депонијама или у природи, док је само девет одсто укупно произведене пластике икада заиста рециклирано. БЕУЦ је још 2023. године поднео пријаву европским органима за заштиту потрошача због обмањујућих еколошких тврдњи на ПЕТ флашама. Иако су се поједине компаније у међувремену обавезале на корекције, поступци и даље трају.
У Мађарској је 2024. покренута истрага о тврдњама као што су „bottles to bottles” и „100 одсто рециклабилно”. Најпознатији произвођач газираних напитака је 2025. прихватио да побољша комуникацију ка потрошачима и да склони тврдње попут „рециклирај ме поново”, да објасни да процес није „затворен круг”. И друге познате компаније су у сличним поступцима, на пример, тек треба да ускладе своје тврдње. Иако има помака у овој области, потрошачке организације упозоравају да су тврдње о рециклажи и даље присутне у продавницама широм Европе. Брза провера у Белгији, Италији и Шпанији показала је да пластичне флаше и даље носе спорне тврдње које код потрошача стварају погрешну слику о утицају пластике на животну средину. Зато БЕУЦ и партнерске организације траже да надлежне институције убрзају поступке и напокон уведу строжу контролу такозваног зеленог маркетинга – како би потрошачи добијали тачне информације, а компаније престале да представљају рециклажу као решење за кризу коју је употреба пластике донела. Када је реч о Србији, рециклажне тврдње су још мање реалне него у ЕУ, јер је систем рециклаже код нас слабо развијен. Потрошачи и у Србији, ако гледају производе, имају утисак да купују „еколошки производ”, а у стварности се амбалажа ретко враћа у систем.
Зелени маркетинг се користи као алат за поправљање имиџа компанија, а не као реална еколошка мера. На пример, већина произвођача воде и сокова на флаше стављају натписе попут оног да су од 100 одсто рециклиране пластике или да је реч о еколошком паковању, да помажу природи, али су те ознаке тачне само у теорији. У пракси, Србија има веома ниску стопу рециклаже пластике – процене варирају од пет до 15 одсто, а већина амбалаже завршава на депонијама.
Припремила А.Ђ.
