15.04.2026 Скопље
Снижења током великих онлајн акција као што су „Црни петак“ и „Сајбер понедељак“ често нису онаква каквим се представљају, показала је најновија контрола Европске комисије и националних органа за заштиту потрошача. У заједничкој акцији контроле , обухваћено је 314 онлајн трговаца у 23 земље Европске уније, као и на Исланду и у Норвешкој. Резултати показују да је чак 30 одсто трговаца неправилно приказивало попусте. Према европским правилима, дефинисаним у Директиви о ценама , сваки оглашени попуст мора да се односи на најнижу цену у претходних 30 дана. Управо ово правило најчешће је кршено. Контрола је показала и друге спорне праксе, па је тако 36 одсто трговаца покушавало да дода додатне производе у корпу, често без јасне сагласности купца, а 34 одсто је приказивало поређења цена, али у шест од десет случајева без објашњења на шта се та цена односи.
Технике притиска (лажни осећај хитности, тајмери, „остало још мало производа“) користило је 18 одсто трговаца, а 10 одсто њих је примењивало такозвано „дрип“ формирање цена, односно додавање трошкова тек на крају куповине.
Према европским прописима, овакве праксе сматрају се обмањујућим и незаконитим. Националне институције сада могу да покрену поступке против спорних трговаца.
Слична правила о снижењима ускоро ће важити и у Србији. Такозвано правило о „најнижој цени у последњих 30 дана“, које је усклађено са европским прописима, уведи практично нови Закон о трговини који би требало да буде усвојен у пакету са прописима који се односе на непоштене пословне праксе и јачање заштите потрошача. Правило 30 дана које смо толико чекали, јер доноси поштеније оглашавање акција, подразумева да ће трговци морати доследније да доказују да је производ заиста појефтинио у односу на најнижу цену у претходном периоду, што би требало да донесе већу транспарентност понуда и смањи простор за маркетиншке манипулације. Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије каже за „Политику” да су учестале праксе „надувавања” цена непосредно пре оглашавања попуста довеле до тога да снижења у трговинама све чешће буду под лупом регулатора. Иако је важећим Законом о трговини већ преузета европска Директива о истицању цена, нова правила на нивоу Европске уније додатно пооштравају услове под којима трговци могу да рекламирају акције и промотивне понуде.
– Управо због појаве да се цене вештачки повећавају неколико дана или недеља пре снижења, како би потом биле представљене као „велики попуст”, уведено је правило да се као претходна цена мора навести најнижа цена по којој је производ продаван у одређеном периоду пре почетка акције – конкретно у последњих 30 дана. Овакво решење има за циљ да спречи манипулације, заштити поверење потрошача и обезбеди фер конкуренцију на тржишту – каже он. За грађане то у пракси значи да ће снижења морати да буду стварна, а не резултат маркетиншког трика у коме се цене краткорочно подигну да би потом биле „драматично” снижене. У супротном, потрошач робу која се представља као изузетно повољна може платити по истој или чак вишој цени него раније, верујући да остварује уштеду, што се у суштини своди на обмањујуће пословање.
Ипак, искуство потрошача показује да су спорне праксе и даље присутне, нарочито у онлајн продаји, због чега се и на домаћем тржишту све више инсистира на строжој контроли и јаснијем информисању купаца.
Припремила А.Ђ.
