15.04.2026 Скопље
Ред испред Велике дворане народа у Пекингу јуче је био подугачак. Кинески лидер Си Ђинпинг прво је угостио престолонаследника Абу Дабија шеика Халеда, најстаријег сина председника УАЕ Мухамеда бин Заједа ел Нахјана, а потом и шпанског премијера Педра Санчеза. Истог дана руски шеф дипломатије Сергеј Лавров и председник Вијетнама То Лам, дочекани су на црвеном тепиху аеродрома у Пекингу и тако започели званичну посету Народној Републици.
Након разговора са Санчезом, Си је оценио да се међународни поредак урушава и да су ближи односи Кине и Европске уније у обостраном интересу. У очигледној критици упућеној америчком председнику Доналду Трампу, који се сукобио са Санчезом због његовог одбијања да подржи интервенцију Вашингтона у Ирану, Си је похвалио Шпанију као земљу која делује „са моралним исправношћу”. Додао је да су Мадрид и Пекинг на правој страни историје и да су посвећени сарадњи како би одбацили повратак света закону џунгле.
Санчез, који је само један у низу западних политичара који су ове године посетили Пекинг, након британског, канадског, финског и ирског лидера – позвао је другу највећу светску економију да преузме већу улогу у питањима попут климатских промена, безбедности, одбране, наводећи да су се САД повукле из многих од тих области. Он је на конференцији за медије поручио да средње силе попут Шпаније морају да инсистирају на поштовању мултилатералног поретка. У том контексту посебно је издвојио Израел због кршења међународног права на Блиском истоку, наводећи да је са Сијем разговарао и о тешкој ситуацији у Либану, Гази и Украјини.
„Они који подижу глас против влада које крше међународно право бивају и сами изложени претњама”, рекао је Санчез, мислећи на упозорење израелског шефа владе Бенјамина Нетанјахуа да ће Мадрид „платити цену” због, како је он то описао, дипломатског рата против Тел Авива.
После састанка са шеиком Халедом, Си је изнео предлог од четири тачке за мир и стабилност на Блиском истоку. Он је истакао да суверенитет и територијални интегритет Ирана и држава Персијског залива треба у потпуности да се поштују, док безбедност особља, објеката и институција свих других земаља треба ефикасно да се заштитити. Према његовим речима, развој и безбедност треба да буду координисани, али и све стране треба заједно да раде на стварању повољног окружења за развој региона.
Управо тај пажљиво одмерен тон, према мишљењу аналитичара, указује на приступ Пекинга да жели да учествује у обликовању глобалних процеса, али без преузимања улоге какву су САД имале од завршетка Другог светског рата. Како је то објаснио Рана Митера, шеф катедре за односе Америке и Азије у „Харвард Кенеди школи”, Кина снажно намеће своје интересе у економији. Ипак, како је додао, када је реч о улози глобалног посредника, њени односи остају на нивоу партнерстава, не желевши да праве тврда савезништва попут НАТО-а.
Што се тиче друга два састанка у Пекингу, руски министар спољних послова Сергеј Лавров требало би да са својим кинеским колегом Ванг Јијем разговара о ратовима у Украјини и Ирану, као и о билатералним односима. Новоименовани вијетнамски председник, То Лам, требало би да се састане са Си Ђинпингом, настојећи да ојача енергетску безбедност, док рат у Ирану повећава ризике за глобално снабдевање и тера Ханој да продуби сарадњу са својим највећим трговинским партнером. Кина је већ понудила ограничену помоћ, обезбедивши око 100.000 барела горива Вијетнаму, док истовремено пооштрава контролу извоза у ширем смислу. Ханој тврди да има довољно горива за цео април, иако су растући трошкови и ризици од поремећаја већ довели до отказивања летова и дугих редова на бензинским пумпама. Земља се у великој мери ослања на увоз нафте и гаса и увела је ванредне мере, укључујући замрзавање пореза и усмеравање ка зеленијој енергији. Очекује се да ће Лам такође тражити даља кинеска улагања у инфраструктуру, посебно у железницу.
Припремила А.Ђ.
