СВЕТСКИ ЛИДЕРИ ПОХРЛИЛИ У ПЕКИНГ

Estimated read time 1 min read

15.04.2026 Скопље

Ред ис­пред Ве­ли­ке дво­ра­не на­ро­да у Пе­кин­гу ју­че је био по­ду­га­чак. Ки­не­ски ли­дер Си Ђин­пинг пр­во је уго­стио пре­сто­ло­на­след­ни­ка Абу Да­би­ја ше­и­ка Ха­ле­да, нај­ста­ри­јег си­на пред­сед­ни­ка УАЕ Му­ха­ме­да бин За­је­да ел На­хја­на, а по­том и шпан­ског пре­ми­је­ра Пе­дра Сан­че­за. Истог да­на ру­ски шеф ди­пло­ма­ти­је Сер­геј Ла­вров и пред­сед­ник Ви­јет­на­ма То Лам, до­че­ка­ни су на цр­ве­ном те­пи­ху аеро­дро­ма у Пе­кин­гу и та­ко за­по­че­ли зва­нич­ну по­се­ту На­род­ној Ре­пу­бли­ци.

На­кон раз­го­во­ра са Сан­че­зом, Си је оце­нио да се ме­ђу­на­род­ни по­ре­дак уру­ша­ва и да су бли­жи од­но­си Ки­не и Европ­ске уни­је у обо­стра­ном ин­те­ре­су. У очи­глед­ној кри­ти­ци упу­ће­ној аме­рич­ком пред­сед­ни­ку До­нал­ду Трам­пу, ко­ји се су­ко­био са Сан­че­зом због ње­го­вог од­би­ја­ња да по­др­жи ин­тер­вен­ци­ју Ва­шинг­то­на у Ира­ну, Си је по­хва­лио Шпа­ни­ју као зе­мљу ко­ја де­лу­је „са мо­рал­ним ис­прав­но­шћу”. До­дао је да су Ма­дрид и Пе­кинг на пра­вој стра­ни исто­ри­је и да су по­све­ће­ни са­рад­њи ка­ко би од­ба­ци­ли по­вра­так све­та за­ко­ну џун­гле.

Сан­чез, ко­ји је са­мо је­дан у ни­зу за­пад­них по­ли­ти­ча­ра ко­ји су ове го­ди­не по­се­ти­ли Пе­кинг, на­кон бри­тан­ског, ка­над­ског, фин­ског и ир­ског ли­де­ра – по­звао је дру­гу нај­ве­ћу свет­ску еко­но­ми­ју да пре­у­зме ве­ћу уло­гу у пи­та­њи­ма по­пут кли­мат­ских про­ме­на, без­бед­но­сти, од­бра­не, на­во­де­ћи да су се САД по­ву­кле из мно­гих од тих обла­сти. Он је на кон­фе­рен­ци­ји за ме­ди­је по­ру­чио да сред­ње си­ле по­пут Шпа­ни­је мо­ра­ју да ин­си­сти­ра­ју на по­што­ва­њу мул­ти­ла­те­рал­ног по­рет­ка. У том кон­тек­сту по­себ­но је из­дво­јио Изра­ел због кр­ше­ња ме­ђу­на­род­ног пра­ва на Бли­ском ис­то­ку, на­во­де­ћи да је са Си­јем раз­го­ва­рао и о те­шкој си­ту­а­ци­ји у Ли­ба­ну, Га­зи и Укра­ји­ни.

„Они ко­ји по­ди­жу глас про­тив вла­да ко­је кр­ше ме­ђу­на­род­но пра­во би­ва­ју и са­ми из­ло­же­ни прет­ња­ма”, ре­као је Сан­чез, ми­сле­ћи на упо­зо­ре­ње изра­ел­ског ше­фа вла­де Бен­ја­ми­на Не­тан­ја­хуа да ће Ма­дрид „пла­ти­ти це­ну” због, ка­ко је он то опи­сао, ди­пло­мат­ског ра­та про­тив Тел Ави­ва.

По­сле са­стан­ка са ше­и­ком Ха­ле­дом, Си је из­нео пред­лог од че­ти­ри тач­ке за мир и ста­бил­ност на Бли­ском ис­то­ку. Он је ис­та­као да су­ве­ре­ни­тет и те­ри­то­ри­јал­ни ин­те­гри­тет Ира­на и др­жа­ва Пер­сиј­ског за­ли­ва тре­ба у пот­пу­но­сти да се по­шту­ју, док без­бед­ност осо­бља, обје­ка­та и ин­сти­ту­ци­ја свих дру­гих зе­ма­ља тре­ба ефи­ка­сно да се за­шти­ти­ти. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, раз­вој и без­бед­ност тре­ба да бу­ду ко­ор­ди­ни­са­ни, али и све стра­не тре­ба за­јед­но да ра­де на ства­ра­њу по­вољ­ног окру­же­ња за раз­вој ре­ги­о­на.

Упра­во тај па­жљи­во од­ме­рен тон, пре­ма ми­шље­њу ана­ли­ти­ча­ра, ука­зу­је на при­ступ Пе­кин­га да же­ли да уче­ству­је у об­ли­ко­ва­њу гло­бал­них про­це­са, али без пре­у­зи­ма­ња уло­ге ка­кву су САД има­ле од за­вр­шет­ка Дру­гог свет­ског ра­та. Ка­ко је то об­ја­снио Ра­на Ми­те­ра, шеф ка­те­дре за од­но­се Аме­ри­ке и Ази­је у „Хар­вард Ке­не­ди шко­ли”, Ки­на сна­жно на­ме­ће сво­је ин­те­ре­се у еко­но­ми­ји. Ипак, ка­ко је до­дао, ка­да је реч о уло­зи гло­бал­ног по­сред­ни­ка, ње­ни од­но­си оста­ју на ни­воу парт­нер­ста­ва, не же­лев­ши да пра­ве твр­да са­ве­зни­штва по­пут НА­ТО-а.

Што се ти­че дру­га два са­стан­ка у Пе­кин­гу, ру­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Сер­геј Ла­вров тре­ба­ло би да са сво­јим ки­не­ским ко­ле­гом Ванг Ји­јем раз­го­ва­ра о ра­то­ви­ма у Укра­ји­ни и Ира­ну, као и о би­ла­те­рал­ним од­но­си­ма. Но­во­и­ме­но­ва­ни ви­јет­нам­ски пред­сед­ник, То Лам, тре­ба­ло би да се са­ста­не са Си Ђин­пин­гом, на­сто­је­ћи да оја­ча енер­гет­ску без­бед­ност, док рат у Ира­ну по­ве­ћа­ва ри­зи­ке за гло­бал­но снаб­де­ва­ње и те­ра Ха­ној да про­ду­би са­рад­њу са сво­јим нај­ве­ћим тр­го­вин­ским парт­не­ром. Ки­на је већ по­ну­ди­ла огра­ни­че­ну по­моћ, обез­бе­див­ши око 100.000 ба­ре­ла го­ри­ва Ви­јет­на­му, док исто­вре­ме­но по­о­штра­ва кон­тро­лу из­во­за у ши­рем сми­слу. Ха­ној твр­ди да има до­вољ­но го­ри­ва за цео април, иако су рас­ту­ћи тро­шко­ви и ри­зи­ци од по­ре­ме­ћа­ја већ до­ве­ли до от­ка­зи­ва­ња ле­то­ва и ду­гих ре­до­ва на бен­зин­ским пум­па­ма. Зе­мља се у ве­ли­кој ме­ри осла­ња на увоз наф­те и га­са и уве­ла је ван­ред­не ме­ре, укљу­чу­ју­ћи за­мр­за­ва­ње по­ре­за и усме­ра­ва­ње ка зе­ле­ни­јој енер­ги­ји. Оче­ку­је се да ће Лам та­ко­ђе тра­жи­ти да­ља ки­не­ска ула­га­ња у ин­фра­струк­ту­ру, по­себ­но у же­ле­зни­цу.

Припремила А.Ђ.

Pročitajte i ovo

Pročitaj više od ovog novinara