10.12.2025 Скопље
Србија, међу земљама Западног Балкана, има највиши степен усклађености са прописима Европске уније у области енергетике, објављено је у Годишњем извештају о имплементацији Секретаријата Енергетске заједнице за Југоисточну Европу.
Србија је степен усклађености повећала са 55 на 63 одсто, док се на последњем месту нашла Босна и Херцегиовина чији је степен усклађености износи 26 процената.
Такође, Србија је достигла 83 процента усклађености по питању декарбонизације енергетике, што је најбољи резултат у Енергетској заједници.
Директор Секретаријата Енергетске заједнице Артур Лорковски навео је да интеграција са Европском унијом напредује, а да у предстојећих десет година тај замајац мора да буде одржан уз усредсређеност и одлучност.
„Извештај о имплементацији 2025. одражава овај правац. Приказује један регион који ступа одлучним корацима ка усклађивању са правним тековинама ЕУ и ојачава темеље потребне за убрзану интеграцију.
Такође је истакнуто где су потребни додатни напори за постепену интеграцију са тржиштима енергената ЕУ – за довршавање спајања тржишта електричне енергије, појачавање прекограничног трговања у домену обновљивих извора, елиминисање загушења по питању протока гаса, синхронизовање развоја енергетске инфраструктуре и постепено усклађивање са механизмима одређивања цене угљеника“, рекао је Лорковски, преноси Балкан Греен Енергy Неwс.
Према његовим речима, интеграција у електроенергетском сектору остаје најважнија.
Неколико уговорних страна је довршило поступак транспоновања Пакета за интеграцију (тржишта) електричне енергије, а рок за пријаве за спајање тржишта за 2028. истиче за седам месеци.
Спајање тржишта електричне енергије је услов за изузеће од Механизма ЕУ за прекогранично усклађивање угљеника (ЦБАМ) у сегменту електричне енергије.
Уговорне стране које намеравају да се укључе 2028. морају до јула да поднесу формални захтев, пише у Годишњем извештају о имплементацији.
Интеграцију са тржиштима енергената у ЕУ мери пет главних индикатора, из којих се израчунава укупни резултат.
Молдавија бележи највећи успех јер је у протеклих годину дана скочила осам процентних поена у протеклих годину дана и достигла ниво од 74 одсто.
На Западном Балкану се најбоље котира Србија, која се попела са 55 на 63 процента. Прошле године је такође била прва.
Босна и Херцеговина је поново на најнижем нивоу – пала је четири поена и завршила на 26 одсто.
Црна Гора и Северна Македонија су благо напредовале, обе до 53 одсто, што је просек за целу групу, а такозвано Косово је ослабило на 46 одсто, док се Албанија задржала на 50 процената.
Са својих 61 одсто по индексу тржишта и интеграције, Северна Македонија је најбоља на Западном Балкану.
Припремила А.Ђ.
