13.03.2025 Скопље
Уочавамо напредак у македонском језику у смислу његовог богаћења и проучавања, али статус македонског језика у јавној употреби опада, односно ставља се у задњи план, па чак и игнорише у неким јавним просторима. То указује на недостатак бриге о македонском језику и стога је потребан Закон о употреби македонског језика који има за циљ да уведе „ред у хаос“. Процедура за формирање Инспектората за употребу македонског стандардног језика је у току, а након његовог оснивања Закон ће почети да се примењује, рекли су учесници који су били део научног панела „Статус македонског језика – услови и перспективе“ на МАНУ.
Академик Витомир Митевски изјавио је данас пре почетка трибине да је забринут због назадовања македонског језика у јавној употреби и да управо због тога треба чути реч лингвиста.
Увек је актуелно причати о македонском језику, тако да је сваки тренутак добар и добро одабран. Из тих разлога, окупили смо стручњаке из разних области да разговарамо о стању македонског језика, статусу македонског језика, где можемо да откријемо напредак у неким областима, али у неким областима имамо чак и назадовање. Мислим да напредујемо у развоју, али и у богаћењу језика, као и у његовом проучавању. Што се тиче регресије, поменуо бих статус македонског језика у јавној употреби, где често видимо примере да се он ставља у други план, па чак и игнорише у неким јавним просторима. То нас свакако не брине, а овде ми специјалисти треба да кажемо и да се чује наша реч, рекао је Митевски.
На новинарско питање каква је будућност македонског језика, Митевски је одговорио да македонски језик не може бити угрожен све док су живи они који га говоре.
Не можемо да бринемо ако нам је стало колико и нама, а требало би да бринемо више. Језик не може бити угрожен. Докле год су живи они који говоре македонски језик, жив ће бити и језик и мислим да ће Бог дати да сви опстанемо као народ и као заједница, рекао је Митевски.
Председница Савета за македонски језик Симона Груевска-Маџоска изјавила је да је изузетно важно спровести Закон о употреби македонског језика.
Упитана докле је у поступку формирања Инспектората за употребу македонског стандардног језика, Груевска-Маџоска је одговорила да је конкурс за избор директора овог инспектората већ расписан и да је поступак у току.
Колико знам, конкурс за избор директора Инспектората је већ расписан. Процедура је у току, не знам да ли је завршена, али је свакако у току да би се формирао Инспекторат и могло да се приступи увођењу Закона о употреби македонског језика, рекла је Груевска-Маџоска.
Она је напоменула да Инспекторат има овлашћења да спроводи инспекцијске прегледе и изриче казне, како то предвиђа Закон о употреби македонског језика.
Употреба нестандардног језика у медијима и непридржавање стандардне норме у преводима указује на недостатак бриге о македонском језику. Управо је то био разлог што је усвојен Закон о употреби македонског језика, да се уведе „ред у хаос“. Што се тиче медија, иако се можда у информативним билтенима и документарцима више пажње поклања употреби стандардног језика, у забавним емисијама можемо рећи да се уопште не обраћа пажња. Улога Закона о употреби македонског језика и Инспектората је, поред вршења надзора и кажњавања оних који га не поштују, да запослимо лекторе како не бисмо дозволили себи да чујемо нестандардни језик из медија који су присутни у свачијем дому, рекла је Груевска-Маџоска.
Лингвиста Марјан Марковић, говорећи о дијалектима у земљи, приметио је да је статус македонских дијалеката у међународној научној заједници не само равноправан, већ и веома цењен, због њиховог богатства и разноликости.
Дијалекатно богатство се мора сачувати. Недавно смо заједно са Институтом за македонски језик објавили први лингвистички атлас македонских дијалеката, са преко 400 насеља на целој језичкој територији. Овим Институт и МАНУ, а верујем и Факултет, воде рачуна о очувању овог огромног блага из научне перспективе. У међународним научним пројектима, у Међународном комитету слависта, македонски дијалекти су не само равноправни, већ су и високо цењени управо због тог богатства и разноликости, слободе говора, али и касније стандардизације, која умногоме обогаћује језичку слику, не само словенског света, већ и Европе уопште, рекао је Марковић.
Припремила А.Ђ.
