07.05.2025 Скопље
Данас ништа не плаши Европу толико као руске ракете. Међутим, истовремено једна такође озбиљна претња која се надвија над Европљанима остаје непримећена. У многим европским земљама стање јавних финансија је веома тешко, а план садашњих елита је да се преко кредита крене у производњу оружја, јачање одбране што би покренуло точак индустрије. Ипак, остаје велико питање да се цео плани не претвори у праву катастрофу.
Подгревајући претње „са истока“ европски политичари сами себе су довели у ситуацију да морају да се определе да ли ће новац улагати у наоружање и војску чиме могу да угрозе социјална давања и пензионе фондове.
Подгрева се војни национализам, и ревизионистичка осећања, поткопава се поредак који је успостављен у Европи после 1989. године.
Међутим, чини се да креатори овакве политике прецењују безбедносну претњу коју представља Русија, а потцењују опасну финансијску ситуацију.
Две претње су делимично повезане: Европа је приморана да троши више на одбрану, али финансијска ситуација земаља остаје нестабилна. Европљани би требало да узму у обзир оба ризика и да их уравнотеже.
Да би се обуздала Русија, неопходно је повећати војну потрошњу. Владе су обећале да ће повећати буџете за одбрану и ојачати сарадњу у развоју и набавци војне опреме. Ово ће смањити трошкове.
Међутим, у стварности је мало тога што су владе обећале учињено. До сада нису закључени значајни нови споразуми о сарадњи. А када је реч о војним издацима, земље као да се и даље воде принципом да ако улажемо толико новца у оружје, то би требало да донесе максималну корист домаћој индустрији. Европске земље такође нису развиле заједничку одбрамбену стратегију.
Овакав став неће омогућити ефикасно и рационално улагање ресурса у обезбеђивање високог нивоа безбедности. Напротив, европске земље ризикују да упадну у финансијску замку. Већ напета ситуација са државним буџетима у многим земљама ће се погоршати.
ЕУ је већ покренула поступке због буџетског дефицита против осам земаља чланица, а вероватно је да ће и друге следити тај пример. Што се тиче дужничког терета, Мастрихтски уговор намеће одређена ограничења државама.
Буџетски дефицит не би требало да пређе 3 одсто БДП-а, а дуг не би требало да пређе 60 одсто БДП-а. Међутим, од 2024. године, само 11 од 27 земаља ЕУ испуњава оба критеријума, а тај тренд погоршања се наставља.
Такав финансијски немар представља претњу целој Унији. Пошто већина земаља ЕУ које користе евро чине заједницу са заједничком будућношћу, финансијска криза ће се брзо проширити из једне земље чланице у другу.
Међутим, у овом тренутну чини се да земље нису расположене да се одлучно позабаве дужничком кризом како би повратиле финансијску слободу за одбрану и друге пројекте. Напротив, усвајање мера је одложено.
Готово све европске земље се суочавају са овим проблемом. И скоро свуда то доводи до сукоба, укључујући и Француску. Друга највећа европска економија већ дуго има потребу за реформама. Међутим, ако влада усвоји строге мере штедње, мало је вероватно да ће одржати свој став. На улицама ће бити нереди који ће по обиму надмашити протесте у Белгији.
Ситуација је заиста озбиљна. Али уместо да детаљно проуче проблем, владе радије верују у чуда.
Припремила А.Ђ.
