30.03.2026 Скопље
Преживели и повређени из пожара суочавају се са озбиљним психолошким последицама, истакла је проф. др Славица Арсова, директорка Универзитетске клинике за психијатрију, на другој Научној конференцији Универзитетске клинике за дерматологију, која је одржана протеклог викенда у Скопљу.
Ово је показало истраживање Универзитетске клинике за психијатрију спроведено на 50 повређених лица у трагичном пожару у Кочанију – испитаника који су били лечени у оквиру третмана ожиљака помоћу PDL (Pulsed Dye Laser) на Универзитетској клиници за дерматологију. Резултати су показали да је код једне трећине испитаника регистрована анксиозност, 27,5 одсто има симптоме посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП), а 21,6 одсто се суочава са депресијом.
Истраживање је спроведено у периоду од јануара до марта 2026. године и биће додатно истраживано с циљем добијања научно верификованих података о психолошким последицама једне од најтежих трагедија у новијој македонској историји.
„Пожар у клубу Пулс представља масовну несрећу изазвану људским фактором, догађај који, према литератури, носи значајно већи психијатријски морбидитет у односу на природне катастрофе“, изјавила је проф. др Арсова.
Чак 72 одсто испитаника пријавило је губитак блиске особе у трагичном догађају, што се показује као значајан фактор за појаву ПТСП-а. Истовремено, 96 одсто наводи породицу као главни извор подршке, што наглашава њену кључну улогу у процесу опоравка.
„Уочљиво је да се највећи део подршке тражи у породици и с једне стране је добро што код нас опстаје ова повезаност са породицом. Ипак, с друге стране, и даље постоји стигма када је реч о тражењу стручне помоћи“, истакла је Арсова.
Један од најзначајнијих налаза истраживања је улога механизама суочавања са траумом. Избегавајуће стратегије, као што су повлачење, емоционално дистанцирање и негирање, директно су повезане са вишим нивоима психолошких поремећаја и могу довести до продубљивања симптома. Истраживање додатно показује да су жене посебно рањива категорија, са вишим нивоима анксиозности, депресије и ПТСП-а.
„Избегавање проблема, емоционално дистанцирање, самодистракција, негација, као и употреба психоактивних супстанци и алкохола представљају ризичне и неефикасне стратегије суочавања са траумом“, упозорава проф. др Арсова.
У истраживању је учествовало 72 одсто мушкараца и 28 одсто жена, од којих је највећи део узраста од 18 до 29 година.
ЈЗУ Универзитетска клиника за психијатрију најављује да ће наставити са систематским праћењем и научним истраживањем психолошких последица трауматског догађаја у Кочанију, с циљем благовременог препознавања, смањења стигме и обезбеђивања адекватне стручне подршке за све погођене грађане.
Припремила А.Ђ.
