13.01.2025 Скопље
„Спадамо у европске земље с најнижим квалитетом образовања и, такође, међу државе у којима се најмање улаже у просвету. У тој комбинацији, која у ствари значи да нашој деци онемогућавамо да се припреме за живот, заиста је прави херој свако од наших наставника ко упркос околностима постиже неко мало чудо у свом одељењу или школи”, оценио је проф. др Александар Бауцал, експерт за образовање. Као члан организационог одбора наставничке награде „Просветитељ”, на скупу уприличеном поводом тек отвореног наградног конкурса за 2025. годину, он се осврнуо на положај образовања у нашем друштву. Указао је да има наставника који свој посао раде на најбољи могући начин, који бисмо желели да буде уобичајен део школске свакодневице, али и да је у постојећим околностима врло тешко очекивати да оно што остварују изузетни појединци постане нормално и свакидашње у нашем доуниверзитетском школству.
„Тешкоће са којима се суочава наше образовање нису у вези само са једном политичком гарнитуром. Статус образовања је јако низак и, из не знам ког разлога, у нашем друштву не постоји свест да је образовање темељ без кога тешко можемо да сачувамо нашу државу и да је унапредимо. У том смислу, велика је штета што образовање није препознато као важно”, појаснио је Бауцал.
Доста смо слушали претходних месеци, због протеста просветних радника, да су плате запослених у просвети испод просечних примања у Србији, подсећа он. Спрам стеченог високог образовања и важности позива, наставници би требало, уверен је Бауцал, да зарађују изнад републичког просека. Претрпан школски програм, и сад је поновио реномирани експерт, потребно је променити да не би, како каже, наши најбољи наставници морали да „шверцују квалитет”, да се упркос програму довијају не би ли свој посао урадили добро.
„Имамо појединце с великим ентузијазмом и залагањем који сваког дана на мишиће изнедре огроман квалитет, упркос отежавајућим околностима. То не може да траје на дуге стазе. Поред награде ’Просветитељ’, која чини шта може да нам покаже да постоје добри наставници, врло је важно да обратимо пажњу на то да они не могу сами, да као друштво треба да им помогнемо тако што ћемо им створити адекватне околности да покажу шта све могу и да ентузијазам прошире и на друге наставнике”, истакао је Бауцал.
Једна награда не може да промени цео систем, сагласан је проф. др Александар Кавчић, оснивач Фондације „Алек Кавчић”, која и организује конкурс „Просветитељ”, чији лауреати, уз признање, завређују и новчане суме, а главна награда доноси милион динара. „Надамо се да ова награда може да допринесе препознатљивости и угледу професије. Желимо да покажемо да постоје изузетни наставници у овом систему. Награда је секундарна, примарно је да их видимо, препознамо, признамо”, истиче Кавчић. Позива просветну и ширу јавност да на сајту наградног конкурса (prosvetitelj.rs) погледају наставничке филмове, то јест краће видео-приказе, о првом добитнику главне награде „Просветитељ” у овој 2024. години, Младену Шљивовићу, наставнику физике у Гимназији у Зајечару, и његовим колегама, финалистима избора најуспешнијих српских просветитеља данашњице. То су: Весна Станимировић, васпитачица ПУ „Стоногица” у Сремској Митровици, Тамара Остојић Грегус, учитељица новосадске ОШ „Вељко Влаховић”, и Андреја Павловић, наставник математике у смедеревској ОШ „Др Јован Цвијић”. Узгред, по пропозицијама глобалног надметања за најбољег наставника на свету (Global Teacher Prize), број прегледа наставничких филмова један је од критеријума који утичу на пласман најуспешнијих кандидата с националних избора на међународној сцени. „У наставничким филмовима видећете пре свега какви су то људи, а тек онда професионалци”, сумира Кавчић и најављује промене у рангирању будућих кандидата, које ће, нада се, допринети да „Просветитељ” стигне до наставника у мањим местима широм Србије.
„У Брусу сам, на пример, упознао наставницу музичког која је успела нешто несвакидашње, направила је школски хор родитеља ученика. Инвентивност и заједништво у раду сада ће се на конкурсу процентуално више вредновати. Мање ће бодова носити сва претходно стечена признања наставника и њихових ђака. Ако ћемо по оствареним резултатима ученика, најубедљивији су из природних наука и јасно је да ће ту Математичка гимназија са својим наставницима доминирати. Али она у у старту добија мале генијалце и нормално је да они постижу успехе на научним олимпијадама. С друге стране, имате мале школе, сеоске учитеље и наставнике до којих нисмо допрли, а желимо. Рецимо, у селу Стењевцу је школа са петнаестак ученика по разреду и њихов наставник математике је у протеклих шест година послао два ученика у Математичку гимназију. То је успех раван онима које са својим ђацима постижу професори Математичке, или онима које постиже Шљивовић, чији су ученици докторанди на Калтеку” истиче Кавчић.
Управо Шљивовић је констатовао да смо, нажалост, дошли дотле да су добри наставници малобројни, немају подршку система, решили су да се не утопе у просек и да нешто промене не водећи рачуна о личној финансијској добити, него о будућности деце с којом раде.
„Важно је подржати такве наставнике, и то је урадила ова награда. Не само што је препознала 15 полуфиналиста него нам је дала прилику да се упознамо. Схватио сам да нисам сам, да нас има још и да имамо још много да научимо једни од других. Повезивање и стварање мреже оваквих наставника највећи је допринос награде ’Просветитељ’ и баш ми је стало да видим нове људе у том друштву, у коме смо сви различити у приступу али смо исти у жељи да допремо до ученика и уверењу да просветни рад мења будућност”, поентирао је Шљивовић.
Припремила А.Ђ.
