20.05.2025 Скопље
Загађење ваздуха није само тихи проблем, оно масовно убија, и ако се сада не предузму одлучни кораци, Македонија ће наставити да плаћа и људским животима и економски изгубљеним БДП-ом. Искуства из других земаља показују да се уз одговарајућу политику резултати могу постићи у периоду од три до пет година, а проблем потпуно решити за седам година, саопштиле су невладине организације које учествују у надзорној дебати Парламентарног одбора за здравство о утицају загађења ваздуха у Скопљу и другим градовима на људско здравље и мерама које се предузимају ради заштите јавног здравља.
Иако делује сложено, према њиховим речима, све што је потребно јесте добра стратегија и конкретна одговорност и давање конкретних задатака институцијама, ко је за шта одговоран.
Према речима Бојане Станојевске Пецуровске из Центра за климатске промене, неопходно је основати координационо тело које ће координирати рад свих институција и пратити спровођење мера за смањење загађења ваздуха.
– Све анализе показују да, како бисмо се изборили са загађењем ваздуха, не можемо циљати само на један извор, већ морамо радити на свим изворима паралелно. Различити актери су одговорни за све изворе, негде индустрија, што значи циљање и контролу рада индустрије, негде транспорт, што значи да треба да обезбедимо јавни превоз, али најважније, фокусирање на обезбеђивање алтернативних начина грејања домаћинстава и јавних зграда, нагласила је Станојевска Пецуровска.
Према речима Ели Пешеве из О2 Иницијативе, статистика показује да је земља на првом месту у Европи по броју смртних случајева услед изложености ПМ 2,5 честицама – статистика каже да је 303 особе на 100.000 становника у ризику.
– Према подацима Европске агенције за животну средину, у 2022. години 3.600 наших суграђана је прерано умрло због хроничне изложености загађењу ваздуха, што је 16 одсто од укупног броја смртних случајева у години. У Скопљу годишње умре 1.200 људи као последица загађеног ваздуха, а УНИЦЕФ процењује да је 11,6 одсто смртних случајева међу новорођенчадима млађом од годину дана последица загађења ваздуха, рекла је Пешева.
Поређења ради, Пешева је истакла да је укупан број смртних случајева од COVID-19 у земљи од 2020. до маја 2025. године 9.976 људи, што показује да је број смртних случајева далеко већи од загађења ваздуха.
Економска штета од загађења ваздуха, истакла је Песева, износи између 600 милиона и једне милијарде евра годишње, док се директни здравствени трошкови процењују на 253 милиона евра годишње. Према подацима Светске банке, до 2023. године губитак је негде око 17,5 одсто БДП-а.
Према нашим мерним станицама, ако изузмемо Лазаропоље, рекла је Пешева, добар ваздух има највише месец и по годишње, и то само у Кочанима и Миладиновцима, а око пола месеца у Охриду и периферији Битоља. На другим мерним тачкама има само између два и девет дана годишње. Према новим граничним вредностима ЕУ, доброг ваздуха има довољно само за пола месеца, у зависности од мерних станица, и четири месеца у години, у зависности од места мерења.
– Ово показује да све изворе загађења ваздуха треба свести на минимум. Током година недостају одговарајуће и континуиране мере. Изгубили смо драгоцено време због преклапања и недовољно јасних одговорности институција, нагласила је Пешева.
Надзорно саслушање трајаће пет дана, до 26. маја, а представници разних државних органа, институција, јавних предузећа, научних институција и организација цивилног друштва позвани су да учествују и дају изјаве и одговоре члановима Комисије и другим посланицима.
Ово ће бити друго надзорно саслушање о загађењу ваздуха, након што је 25. фебруара ове године у Сталној истражној комисији за заштиту слобода и права грађана одржано надзорно саслушање које су организовали Левица и СДСМ, а које није подржала владајућа већина.
Припремила А.Ђ.
