02.06.2025 Скопље
Израел је земља контраста. У сваком смислу и на сваком кораку. Рецимо, Тел Авив је ужурбан и модеран град који се развија и расте великом брзином. Докле год поглед сеже виде се грађевински кранови и небодери. Блокови нових зграда, подсећа на Дубаји. Има сјајан ноћни живот и фантастичне пешчане плаже.
Само 65 километара удаљен Јерусалим је потпуно друга прича. То је и разумљиво, јер Свети град има векове и миленијуме турбулентне историје иза себе. Јерусалим је спор. Некако успаван. И у њему се доста гради. Али нема пуно људи на улицама. Посебно од када је почео сукоб у појасу Газе, због чега не долазе туристи. Стари град је празан. Дословце пуст. Већина радњи које су продавале реликвије и сувенире из Свете земље су затворане. Кажу да је сада право време за хаџилук.
Све је мртво и успавано док не уђете у јеврејску четврт. Тамо живе ортодоксни Јевреји. У неком њиховом свету и времену. Они потпуно игноришу савремен начин живота. Живе и раде у затвореним заједницама, добијају финансијску помоћ од богатих Јевреја из иностранства. Не иду у војску и њихове породице имају пуно деце. У просеку, око осам. Не воле госте и треба бити обазрив. Лако се љуте и знају да буду агресивни.
У близини је јеврејско светилиште које ми зовемо Зид плача. То је погрешан назив за Западни зид где се Јевреји моле. Неки од њих стварно плачу и вероватно одатле потиче име које се одомаћило код нас. Светилиште је подељено на мушки и женски део, странцима нико не брани да приђу.
Иза Западног зида уздиже се златна купола џамије Ал Акса. Она је подигнута на темељима Јерусалимског храма који је срушен после побуне Јевреја против власти Рима, у првом веку. Муслимани су на том месту саградили Ал Аксу. То је повод за стална спорења и тензије. Тамо ништа није једноставно. И тако већ вековима и миленијумима.
Јевреји су прагматични. Рецимо, половина аутомобила у Израелу је беле боје. Она одбија сунце и возила се мање греју. Али то није једини разлог за толику популарност белих аутомобила. Други је чисто финансијске природе. Наиме, бела боја је најјефтинија. У њу се не додају пигменти, па је цена нижа. Све то доноси уштеду купцу којем је само битно да стигне од тачке А до тачке Б. И да, у Израелу се углавном возе аутомобили са Далеког истока. Из Јапана, Јужне Кореје, Кине. Велике америчке камионете користе полиција и разне службе безбедности. Европски аутомобили се појављују тек спорадично.
За разлику од житеља Јерусалима који не прате модне трендове, Тел Авив је потпуно друга прича. Када падне мрак као да сви излазе на улице и вечерају у ресторанима. Храна је одлична, разноврсна. Млади терају последњу моду. Град је пун високих, плавих девојака, попут најлепших манекенки чије је порекло очигледно из источне Европе. Ту су и лепотице егзотичне, тамније пути која је карактеристична за Блиски исток. И мушкарци су лепи. Као и свугде где се мешају народи и гени. Геј заједница је бројна.
Све је разноврсно у Израелу, па тако и сама земља. На југу је пустиња. На западу је песак покривен травом. Нешто попут наше Делиблатске пешчаре. Запад је брдовит, док се на северу подижу планине према тромеђи Израела, Либана и Сирије. Тамо може и да се скија, али кажу да је то задовољство прескупо.
На северу је Голан, висораван димензија 40 са 70 километра, где су се водиле тенковске битке током израелско-арапских ратова. Трагови борби су и даље видљиви. На све стране су заостала минска поља, са упозорењима да не силазите с асфалтираног пута. Ту и тамо још стоји понека олупина тенка и камиона.
Разгледница из Израела не би била потпуна без утиска о наоружаној нацији. Наиме, где год да се задесите у Израелу, у вашем видокругу ће увек бити неко униформисано и наоружано лице. Зелене униформе су присутне на улицама, у тржним центрима, на железничким и аутобуским станицама. Неки од војника су наоружани, неки не. Али зато многи цивили носе оружје. Војска за викенд иде кући и њени припадници са собом носе оружје. До повратка у касарне, нема одвајања од дугих цеви. Девојке од 18 година, са пребаченим аутоматским пушкама преко рамена излазе у град увече, иду на плажу и сунчају се у минималистичким костимима. За сво то време пушке су напуњене бојевом муницијом и од употребе их дели осигурач у затварачу. Довољан је само један покрет прстом да почне паљба.
Након терористичког напада Хамаса држава је либерализовала законе за поседовање оружја. Власници пиштољ могу да носе са собом, обавезно у футроли за појасом. Са унутрашње стране панталона.
Јевреји највише верују војсци. Кажу да је место начелника Генералштаба важније од функције премијера. Када је почео сукоб у појасу Газе, Јевреји са свих страна света су похитали да бране домовину. За разлику од великог броја Руса и Украјинаца који су напустили своје земље да би избегли одлазак у рат, Јевреји су остављали своје добро плаћене послове у Америци и Европи и о свом трошку путовали у Израел да обуку униформу. Сами за себе кажу да нису сложни, да сваки Јеврејин о свакој теми има најмање два међусобно супротстављена става. Али у строју стају сваке поделе. Фанатични су борци, положиће и свој живот, али неће издати своје ратне другове.
Припремила А.Ђ.
