19.04.2024 Скопље
Како се заоштрава ситуација у Гази и између Израела и Ирана, тако се повећава број људи који беже од хаоса на Блиском истоку. Највећи број њих одлази у земље југоисточне Европе: Турску, Републику Кипар и Грчку. Пошто се тај талас неће ту зауставити, то већ изазива велику забринутост и у Бриселу, који у сарадњи с Египтом и Либаном сада покушава да заустави избеглице које немају право да добију азил у земљама Европске уније.
Кријумчари илегалних избеглица покушали су да искористе чак и рамазанске празнике, који су управо завршени, како би илегално, преко Анадолије и источног Медитерана, пребацили бескућнике до мирног живота негде на западу европског континента. Турске службе безбедности су у мобилном стању и само за пет дана откриле су 1.100 избеглица које немају право на добијање азила.
„Ми се ту нећемо зауставити. У току је операција ’Штит’ у коју су укључени припадници полиције, жандармерије и припадници других служби безбедности који широм земље свакодневно откривају илегалне мигранте”, изјавио је министар унутрашњих послова Али Јерликаја.
Турска није изузетак. Како се заоштрава ситуација на Блиском истоку на удару су се нашле и друге земље у окружењу, пре свега Република Кипар и Грчка. Влада у Никозији је на мукама и тражи помоћ од земаља Европске уније, чији је члан већ две деценије. Само од почетка априла на то медитеранско острво чамцима је илегално стигло више од хиљаду избеглица, углавном из Либана. Званичници су одлучили да обуставе разматрање захтева за азил тих придошлица, углавном Сиријаца, који су захваљујући кријумчарима малим чамцима стигли преко Либана.
Никозија је упутила апел Европској унији да помогне Бејруту како би могао да задржи непожељне посетиоце на својој територији, или да их врати тамо одакле су стигли.
Вршилац дужности премијера Либана Наџиб Микати каже да његова влада покушава да заустави илегални „извоз избеглица” у Републику Кипар, с којом има пријатељске односе.
„Ми смо појачали контролу на нашим границама”, додао је и објаснио да иза тога стоје белосветски кријумчари.
„Брисел хитно треба да предузме мере како би заштитио своју чланицу”, истичу у влади Републике Кипар.
У ту земљу у источном Медитерану, удаљену 160 километара од Либана и Сирије, у прва три месеца морским путем илегално су стигле две хиљаде незваних гостију, а у истом периоду 2023. свега њих 78. У Никозији се страхује да је то само почетак, пошто се ситуација на Блиском истоку из дана у дан заоштрава, не само између Израелаца и Палестинаца у Гази, него и Техерана и Тел Авива. Повремено се пуца и у Сирији, Ираку и на Црвеном мору, односно у Јемену.
Ни Грчка није поштеђена од најновијег избегличког таласа. Ова земља већ годинама не зна шта да ради с незваним гостима који стижу са свих страна, најчешће преко Анадолије. Сада су се на удару нашла и грчка острвца у јужном Средоземном мору. На једном од њих – Гавдосу, које има свега 70 становника, од почетка године стигло је готово хиљаду миграната. Мештани се хватају за главу јер и без незваних гостију једва преживљавају. Атина тражи помоћ Брисела, пошто годинама не зна шта да ради с бескућницима који стижу из Турске преко Егејског мора или пограничне реке Марице.
Мигрантска криза је један од проблема у средишту пажње у кампањи за нови састав Европског парламента који се бира средином године. Поједине десничарске партије оптужују своје владе да су се предале кријумчарима и обећавају да ће заоштрити став према избеглицама и неће дозволити да преплаве запад континента.
У Бриселу одбацују те оптужбе. Европска комисија је недавно постигла договор с владом у Каиру да заустави талас илегалних избеглица које покушавају да се с Блиског истока преко Средоземног мора домогну бољег живота у Француској, Холандији, Немачкој, Шведској и другим развијеним западним земљама. Каиро ће добити од ЕУ 7,4 милијарде евра у виду повољних зајмова и других финансијских погодности како би зауставио најновији мигрантски талас.
Припремила А.Ђ.
