03.10.2025 Скопље
Једна од фасцинантних ствари у раду психотерапеута је могућност да се уочи да велики део наших проблема настаје управо зато што сами себи стојимо на путу.
Тешкоће са којима се суочавамо често су резултат саботаже себе, а њихово превазилажење тражи борбу са сопственим нагоном и напор да се не подлегне свакој жељи. Наравно, лакше је рећи него учинити. Изгубити килограме и одржавати телесну тежину, изаћи из дугова, пронаћи посао који ће имати смисао за човека, одржавати срећну и дугу везу – све то захтева одлагање тренутних задовољстава због дугорочних циљева…. Оно што психологија назива „одлагање задовољства“ вековима је користан механизам. Али с правом можемо се упитати: зашто живот данас често изгледа толико тежак? Зашто инстинкти који су нас некад штитили данас толико често нас воде у проблеме?
Један од централних појмова еволутивне психологије је „еволутивна неусклађеност“. Једноставно речено, природа се развијала у сасвим другачијој средини од оне у којој данас живимо. Зато наш мозак, тело и инстинкти нису добро прилагођени садашњости.
Колико је то важно? Зар карактеристика нашег вида није управо способност прилагођавања? И да и не. Људи умеју да се изборе са новим проблемима, да сарађују и стварају технологију која помаже у решавању изазова. Али антрополози процењују да људска генетика и анатомија нису значајно променили око 100.000 година. Тада смо живели у малим ловачко-сакуљачким заједницама, пољопривреду смо развили пре 10.000 година, а цивилизације пре око 5.000 година…. Савремена средина, са градовима и технологијом, је потпуно нова за наше тело и мозак. За генетске промене су потребни миленијуми, док се културне и технолошке промене дешавају у року од једне генерације. Последице су очигледне – можда највише на нашем струку. Инстинкт претеривања у уносу слане и масне хране и слаткиша некада је значио преживљавање. Данас живимо у свету „хипервкусне“ хране, дизајниране да буде привлачнија од свега што постоји у природи. Резултат: гојазност је постала већи јавно-здравствени проблем од недостатка исхране.
Слично се дешава и у љубавним везама. Некада је избор партнера био ограничен на мали круг људи, а данас имамо апликације које нас повезују са хиљадама личности. Уместо олакшања, то често доноси парализу избора, анксиозност и површинске интеракције…. Неусклађеност објашњава и раст проблема менталног здравља. Некада су заједница, заједнички рад, ритуали и осећај смисла били саставни део живота. Данас то више није нужно, па многи живе усамљено, без испуњеног посла и осећаја сврхе. Зато се депресија може схватити не као „дефект мозга“, већ као сигнал да нам нешто суштинско недостаје.
Иронично, решења често тражимо управо у технологији. Као што „хипервкусна“ храна користи нашу глад, тако и алати вештачке интелигенције, као што је Чет-ГПТ, погађају нашу потребу за смислом и повезаношћу. Људи развијају емотивну везаност са овим алатима, што код рањивих може подстаћи и психотичне епизоде.
Поента није да се вратимо у пећине. Живот раније није био идеалан. Поента је да многи наши проблеми потичу из чињенице што живимо у свету за који нисмо „дизајнирани“. Ако то не узмемо у обзир, лако падамо у самокритику и осећај неуспеха…. Разумевање еволутивне неусклађености омогућава да посматрамо проблеме са више јасноће и саосећања према себи. Уместо да се кривимо за „недисциплину“, можемо разумети зашто се то дешава и увести мале промене – од уклањања нездраве хране из дома до ограничавања времена проведеног на друштвеним мрежама.
Веће промене подразумевају грађење заједнице, смисла и ритуала као нешто основно, а не као луксуз. Зато што нисмо „оштeћени“, већ једноставно живимо у чудним временима.
Припремила А.Ђ.
