13.11.2025 Скопље
Изборна кампања у Републици Српској за превремене изборе неформално је почела крајем августа, када је Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ одузела мандат Милораду Додику и расписала изборе, али је у суботу озваничен њен формални почетак. Политичка утакмица, ако не буде непредвиђених околности, требало би да доживи финале за десет дана, то јест у недељу 23. новембра.
Због неизвесности у вези с одржавањем избора – услед ишчекивања одлуке Уставног суда БиХ по жалби Додикове одбране, од чијег је исхода зависио изборни процес – неформални део кампање протекао је необично тихо. Међутим, након одлуке суда и одбацивања жалбе, тонови су постали оштрији, а потежу се и тужбе по различитим основама с тим да у јавности више доминирају страначке вође, него сами кандидати. Додуше, још није поуздано потврђено да је ЦИК технички у потпуности спреман за посао.
У суботу је озваничен почетак кампање, када су осванули и први плакати са слоганима. Највише пажње привлаче двојица главних кандидата – опозициони Бранко Блануша и кандидат владајућег блока Синиша Каран. Кандидат СНСД-а и владајуће коалиције залепио је свој први плакат испред Палате Републике, уз слоган који одсликава сам амбијент који је и довео до избора: „Победиће Српска, за Карана, за Додика”. Опозициони кандидат Блануша изабрао је поруку: „Да Српска поново буде поносна”. Сем Карана и Блануше, преостала четири кандидата практично су невидљива – Драган Ђокановић, Никола Лазаревић, Игор Гашевић и Славко Драгичевић.
У првим данима кампање у фокусу су се нашли превасходно узроци због којих је и дошло до превремених избора. Они су расписани након што је Суд БиХ осудио председника Српске Милорада Додика за непоштовање одлука високог представника, поступајући по изменама Кривичног закона БиХ које је наметнуо (не)именовани супервизор Кристијан Шмит. Случај сада иде пред Европски суд за људска права, где одбрана, поред процедуралних приговора, планира да се позива и на нарушавање суверенитета БиХ, с образложењем да законе за ниво БиХ, према Уставу и Дејтонском споразуму, може доносити искључиво Парламентарна скупштина БиХ.
Опозиција пак кампању темељи и на економским питањима, а за сада посебно на случају Рудника и термоелектране Угљевик и исплати одштете од 120 милиона евра руском бизнисмену, након што је Влада РС преузела концесију на експлоатацију угља. Лидер покрета „Сигурна Српска” Драшко Станивуковић назвао је Додиково укључивање у решавање тог питања „државним ударом”, тврдећи да „обичан грађанин располаже новцем и кадровима”.
Бранко Блануша уверава да ће, ако добије подршку грађана, тражити седницу Народне скупштине РС и расправу о стању у електроенергетском сектору и поручује да ће, када постане председник, заштитити драгоцене ресурсе и национални интерес Републике Српске. „Сви уговори и свака одлука о нашим рудама, водама и шумама биће јавни и пролазиће тест националног интереса”, истакао је Блануша.
По истом основу, то јест везано за исплату одштетног новца за концесије руском бизнисмену, Републичком тужилаштву пожалио се јуче и опозиционар Небојша Вукановић, али је десет дана пред изборе томе придодао између осталог и кривичну пријаву против Драшка Станивуковића због афере „Кончар-градска расвета” у Бањалуци, због спорног посла вредног 35 милиона конвертибилних марака.
Атмосферу додатно подгрева и расправа о позадини укидања америчких санкција руководству РС. Опозиција уверава јавност да је за то „нешто понуђено заузврат”, а с тим у вези буру је изазвао и видео-снимак који је објавио Станивуковић, кога власт оптужује за монтажу. Реч је о снимку у којем је Жељка Цвијановић за федералне медије одговарала на питања управо о „аранжману са Американцима”. На питање новинара да ли и налазишта литијума у Републици Српској улазе у „дил” с Вашингтоном, Цвијановићева је одговорила негативно, али у видеу који је објавио Станивуковић чује се одговор – „наравно”. Цвијановићева је реаговала оштро, назвавши Станивуковића „ситним преварантом”, најавивши нову тужбу.
Цвијановићеву пак опозиција описује као политичарку која је наштимала тонове угодне за западне уши, док, како наводе, Додик повлађује Истоку и подгрева атмосферу у БиХ, па иронично постављају питање коме грађани треба да верују. Посебно након што су Додикове изјаве у Источном Сарајеву додатно уздрмале кампању. Наиме, Додик је пре неколико дана рекао да тај град „не сме дозволити додатну исламизацију”, да „нисмо иста вера” и да „нико не лаже горе и више од Турчина”, упозоривши на „велики муслимански национализам” као „реинкарнацију политичког ислама”.
На те речи реаговала је Исламска заједница у БиХ, позвавши Тужилаштво и ЦИК да предузму мере. Како су објавили сарајевски медији, ЦИК ће покренути поступак против Додика као председника СНСД-а због ових изјава. Председница Народног фронта Јелена Тривић је Додикове речи протумачила као „наставак његове ретроградне политике која је највише штете нанела управо народу којем он припада – српском народу”.
Кандидат Синиша Каран поручио је да је избор 23. новембра једноставан – Република Српска или Шмитова БиХ – грађанска и унитарна у којој су Срби национална мањина.
Припремила А.Ђ.
