БЕЛГИЈСКИ ПРЕМИЈЕР ОЖИВЉАВА ИДЕЈУ “ВЕЛИКЕ ХОЛАНДИЈЕ“

24.11.2025 Скопље

Бел­гиј­ски пре­ми­јер Бард де Ве­вер, фла­ман­ски на­ци­о­на­ли­ста, за­го­вор­ник је иде­је о ује­ди­ње­њу Бел­ги­је и Хо­лан­ди­је, чи­ме би на­ста­ла че­твр­та по ве­ли­чи­ни еко­но­ми­ја у Европ­ској уни­ји, с бру­то до­ма­ћим пр­о­из­во­дом од 1,8 три­ли­о­на евра.

Иде­ја о ује­ди­ње­њу Бел­ги­је и Хо­лан­ди­је до­не­ла би фор­ми­ра­ње др­жа­ве са ско­ро 30 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка, ко­ја би би­ла че­твр­та по сна­зи у Евро­пи, иза Не­мач­ке, Фран­цу­ске и Ита­ли­је, а 12. у све­ту. Де Ве­вер, ко­ји је пре­у­зео функ­ци­ју пре­ми­је­ра 3. фе­бру­а­ра, ви­ше пу­та се за­ла­гао за „те­сну уни­ју” зе­ма­ља Бе­не­лук­са, ко­ја би мо­гла да укљу­чи и Лук­сем­бург и би­ла „ср­це Евро­пе”.

Док је у пр­о­шло­сти био ли­дер опо­зи­ци­је и гра­до­на­чел­ник Ан­твер­пе­на, он је го­во­рио да ни­ка­да ни­је од­у­стао од свог сна да ће сви при­пад­ни­ци хо­ланд­ског го­вор­ног под­руч­ја јед­ног да­на по­но­во жи­ве­ти за­јед­но. Од до­ла­ска на власт на­ста­вио је да ин­си­сти­ра на то­ме, иза­зи­ва­ју­ћи оштре ре­ак­ци­је, по­себ­но у Ва­ло­ни­ји, где се го­во­ри фран­цу­ски.

Фор­ми­ра­ње ова­кве уни­је, на­рав­но, зах­те­ва­ло би при­ста­нак Хо­лан­ди­је, ко­ја као и Лук­сем­бург, за са­да ову де­ба­ту пра­ти из­да­ле­ка, а ка­ко је за­кљу­чио пред­сед­ник фла­ман­ске вла­де, оства­ре­ње овог са­ве­за сва­ка­ко не би мо­гло да се до­го­ди пре­ко но­ћи.

Из фран­цу­ске пер­спек­ти­ве, ње­го­ва иде­ја де­лу­је из­не­на­ђу­ју­ће, док је то ма­ње слу­чај у Флан­дри­ји, где по­сто­ји раз­ви­јен на­ци­о­на­ли­стич­ки по­крет. Је­дан од пра­ва­ца тог по­кре­та за­го­ва­ра по­нов­но фор­ми­ра­ње уни­је „Се­дам­на­ест пр­о­вин­ци­ја”, ко­ја је не­ка­да об­у­хва­та­ла део се­вер­не Фран­цу­ске и Лук­сем­бург.

Ова уни­ја је рас­ки­ну­та 1585, ка­да су Ује­ди­ње­не пр­о­вин­ци­је, ка­сни­је Хо­лан­ди­ја, сте­кле не­за­ви­сност, да би по­но­во на­крат­ко би­ла ус­по­ста­вље­на 1815. го­ди­не, пре не­го што се опет рас­па­ла 1830. у Бел­гиј­ској ре­во­лу­ци­ји. Ка­ко на­во­ди „Бра­селс тајмс”, иде­ју „ве­ли­ке Хо­лан­ди­је” ка­сни­је су пр­о­мо­ви­са­ле пар­ти­је крај­ње де­сни­це три­де­се­тих го­ди­на пр­о­шлог ве­ка, ко­је су са­ра­ђи­ва­ле с на­ци­стич­ком Не­мач­ком то­ком Дру­гог свет­ског ра­та.

Пред­сед­ник фла­ман­ске вла­де Ма­ти­јас Ди­пен­де­ле по­др­жао је сре­ди­ном но­вем­бра пред­лог пре­ми­је­ра, ука­зав­ши да би уни­јом две зе­мље на­стао „са­вез ино­ва­ци­ја”, по­себ­но у сек­то­ру по­лу­про­вод­ни­ка.

„Ако по­гле­да­мо шта се де­ша­ва у све­ту и ка­ко САД са­да гле­да­ју на сло­бод­ну тр­го­ви­ну, као и ка­ква је по­зи­ци­ја Ки­не и прет­ња ко­ја до­ла­зи од Ру­си­је, ја­сно је да мо­ра­мо да ре­ви­ди­ра­мо на­ше са­ве­зе”, ис­та­као је он.

Фор­ми­ра­ње ова­кве уни­је, на­рав­но, зах­те­ва­ло би при­ста­нак Хо­лан­ди­је, ко­ја као и Лук­сем­бург за са­да пра­ти ову де­ба­ту из­да­ле­ка, а ка­ко је за­кљу­чио пред­сед­ник фла­ман­ске вла­де, оства­ре­ње овог са­ве­за сва­ка­ко не би мо­гло да се до­го­ди пре­ко но­ћи.

Припремила А.Ђ.