02.12.2025 Скопље
У уторак, 2. децембра, у Москви ће бити одржан један од најзначајнијих дипломатских разговора од почетка украјинског рата: лицем у лице разговараће руски председник Владимир Путин, специјални изасланик председника САД Стив Виткоф и зет Доналда Трампа, Џаред Кушнер. Америчка делегација стигла је у Москву након вишедневних консултација са украјинским званичницима на Флориди, где је унутар америчког тима финализована нова верзија мировног плана.
Према најавама, састанку ће присуствовати само Путин, Виткоф, Кушнер и преводилац, а разговор ће трајати „колико буде потребно“. Кремљ је поновио да Русија остаје отворена за преговоре, али искључиво у оквиру циљева које је дефинисала у склопу своје војне операције. Детаљи дневног реда нису објављени, а Москва је поручила да у овом тренутку „дипломатија кроз изјаве“ не помаже процесу.
Прошле недеље у јавност је доспео нацрт америчког мировног плана од 28 тачака, који су поједини европски званичници окарактерисали као сувише попустљив према Москви. Управо због тога, европске државе су предложиле сопствене контрапредлоге, а представници Вашингтона и Кијева одржали су у Женеви разговоре о „ажурираној и усавршеној“ верзији документа.
Током протеклог викенда настављене су интензивне консултације америчких и украјинских делегација, на којима су поново усклађивани услови за потенцијални мировни оквир. Очекује се да управо тај „дорађени текст“ буде главна тема разговора Путина и Виткофа у Москви.
Амерички медији оцењују да избор Виткофа и Кушнера, који су били посредници у споразуму о прекиду ватре између Израела и Хамаса, представља наставак „нетрадиционалног“ приступа америчке дипломатије. За Доналда Трампа од пресудног значаја је да мировни план за Украјину носи печат његове администрације, а Виткоф и Кушнер су људи од његовог највећег поверења.
У украјинском руководству, међутим, влада нелагода због Виткофових контаката са Москвом. Каја Калас, шефица европске дипломатије, већ је јавно упозорила да би Вашингтон после московског састанка могао да ојача притисак на Кијев и затражи конкретне уступке.
И западни и руски извори указују да ће главне препреке у преговорима бити питање територије и безбедносних гаранција за Украјину. Првобитни амерички документ већ је претрпео измене, а даљи уступци или корекције биће кључни за исход разговора.
Према дипломатским проценама, Москва не планира значајно одступање од ставова који су раније представљени Трамповом тиму, те ће Виткоф морати да покаже да ли је нова америчка администрација спремна да брани договорене оквире пред европским савезницима и Кијевом.
Иако се од разговора у Москви не очекују коначни договори, дипломатски извори сматрају да би Вашингтон могао да упути важан сигнал украјинском руководству. Унутар америчких политика постоји растућа процена да је чврст став председника Зеленског једна од препрека за формулисање одрживог мировног аранжмана.
Уколико САД донесу одлуку да редефинишу свој однос према украјинском председнику, то би могло да има последице и на позиције европских престоница. За велики део Запада Зеленски је више инструмент у ширем геополитичком сукобу, него фигура у коју се дугорочно полаже политички капитал.
Састанак Путина, Виткофа и Кушнера биће директан контакт Москве и америчке администрације у покушају да се дефинише заједнички оквир мировног процеса. Иако преломне одлуке нису очекиване, сам сусрет представља сигнал да Вашингтон и Москва — после месеци затегнутости — почињу да траже формулу за преговоре који би дугорочно могли обликовати нову безбедносну архитектуру Европе.
Колико ће се овај процес убрзати или закомпликовати, зависиће у наредним данима од тога како ће на исход московског сусрета реаговати Кијев и европски савезници који се до сада нису показали спремним за јединствен став.
Припремила А.Ђ.
