17.12.2025 Скопље
Уз грчке пољопривреднике који су већ трећу недељу у највећем националном протесту и који тракторима блокирају магистралне и локалне путева на 57 локација широм земље борећи се за своја права, у једнодневни национални штрајк су ступиле и све локалне самоуправе.
Одлуком градоначелника у целој Грчкој, у знак протеста због континуирано недовољног финансирања и недостатка радне снаге, што онемогућава испуњавање основних обавеза према грађанима, остале су затворене све општине и организовани митинзи и протести који су уједно и подршка пољопривредницима и израз незадовољства државним буџетом који је у фази усвајања. Градоначелник Атине Харис Дукас поручује да је ова „национална одлука” била неопходна, јер је више од 60 одсто општина у Грчкој у банкроту. Дукас истиче да су у свим прерасподелама општине таоци и да је, без обзира која је странка на власти, локална самоуправа увек погођена. Дукас који је иначе из редова опозиционог ПАСОК подсећа да трошкови плата у Атини износе 150 милиона евра, а да општина од владе добија само 90 милиона.
Иако наизглед различити, штрајк пољопривредника и општина има заједнички именитељ – губитак поверења да институционални канали могу да реше нагомилане проблеме. Тако се Грчка поново налази у циклусу социјалних притисака и којима се преламају економска несигурност, инфлација и дугогодишњи структурни проблеми јавног сектора и пољопривреде. Иако је влада покушала да јавност окрене против више од 40.000 фармера који су са 9.000 трактора практично блокирали земљу што пред наступајуће празнике већ доноси огромне губитке туризму јер се аранжмани и путовања отказују због затворених граница, Грци сматрају да су њихови захтеви оправдани. Последња испитивања јавног мњења показују да блокаде фармера оправданим сматра чак 86 одсто анкетираних, док се 40,6 анкетираних слаже да је скандал са ОПЕКЕПЕ и проневером стотина милиона европских пољопривредних субвенција био највећи политички скандал године. Иако колоне трактора на магистралним путевима отежавају свакодневни живот, 65 одсто сматра да је то једини начин изражавања незадовољства пољопривредника који од владе више не прихватају усмена обећања већ конкретна, писмена решења проблема. То је и разлог због чега две трећине анкетираних сматра да се земља креће у погрешном правцу. Према анкети, њих 56 одсто сматра да су неопходни превремени избори.
Незадовољни пољопривредници поручују да овог пута неће одустати, да ће блокаду држати и до Божића, одбијали су дијалог и сусрет са премијером Киријакосом Мицотакисом јер, како кажу, „више не верују у обећања” јер годинама опстају на ивици економске одрживости. Истовремено, премијер им је поручио да дијалога нема док влади постављају ултиматуме и да, како каже, она нема неограничена средства да би им помогла. Представници фармера послали су писмене захтеве влади у којима траже смањење цена горива и струје за потребе пољопривреде у руралним подручјима, исплату проневерених европских субвенција, заустављање нелојалне конкуренције увозом јефтиних производа, надокнаду за сточаре који су због болести оваца и коза и неблаговремене вакцинације изгубили на хиљаде грла.
Одговорио им је министар развоја Костас Тцијарас који сада тврди да простора за интервенцију постоји јер су неки од захтева пољопривредника оправдани те могу бити испуњени кроз подршку из националних и европских ресурса. Министар наводи да би трошкови производње могли да се регулишу кроз прописе који смањују оптерећења и побољшавају ликвидност, да има простора за субвенције и ниже цене струје и горива, као и за подршку сектору који је под притиском, посебно сточарству. Осврнуо се на потребу брзе реорганизације ОПЕКЕПЕ, Агенције за расподелу европских субвенција која је омогућила милионске проневере кроз лажну документацију о власништву над земљом и тиме дозволила одлив средстава у џепове оних који немају везе са пољопривредом и сточарством. ЕУ притиска Атину и, како је раније изјавио државни министар Акис Скерцос, прети опасност од „пољопривредног Грексита” ако се нови систем расподеле средстава ЕУ не примени правилно. ЕУ тражи проверу да ли корисници средстава испуњавају услове за расположивост земљишта што не може да буде брз процес јер још не постоји катастар земљишта за целу Грчку, што би могло да значи ново смањење европских субвенција и нове казне за Грчку која је већ због целе ситуације „осуђена” да плати 340 милиона евра.
Међутим, фармери који даноноћно дежурају поред трактора на магистралним путевима сматрају да понуда министра није довољно јасна, да су из наводних планова изостављени пчелари и рибари и да ће наредних дана разматрати како поступити даље. Има предлога да се блокаде појачају, да се крене према већим градовима, да се мобилише што више фармера које, иначе, подржава и локално становништво. Обећавају да ће пред празнике омогућити пролаз путничким аутомобилима и аутобусима како се не би нанела још већа штета туризму који због блокада путева у појединим областима већ бележи губитке од 30 одсто.
Припремила А.Ђ.
