17.12.2025 Скопље
Готово четири године након почетка рата, Сједињене Државе, Европа и Украјина постигле су договор о безбедносним гаранцијама чији је циљ спречавање будућих сукоба. Споразум, који амерички званичници називају „платинастим стандардом“, договорен је након преговора у Берлину. САД планирају да га ратификује Сенат, чиме би постао правно обавезујући, али без слања америчких војника у Украјину.
Надзор примирја и могући војни одговор
У почетној фази биће успостављена мисија под вођством САД за надзор примирја и решавање спорова. У случају нове руске агресије, Вашингтон би разматрао употребу војне силе, пре свега ваздушних удара из база на територији НАТО-а. Превентивни напади се, међутим, сматрају мало вероватним због ризика од ескалације.
Улога европских савезника
Европски партнери, предвођени Великом Британијом и Француском, предложили су распоређивање мултинационалних снага за „уверавање“. Њихов задатак био би обука украјинске војске, надзор ваздушног простора и обезбеђивање поморских рута у Црном мору. Још није одлучено како би те снаге реаговале у случају директног контакта са руским трупама.
„Челични јеж“ – будућност украјинске војске
Гаранције предвиђају обнову и јачање украјинских оружаних снага у такозвани „челични јеж“, односно војску способну да одврати будуће нападе. Мировни план од 20 тачака помиње ограничење бројности војске на 800.000 припадника, али без ограничења у погледу наоружања.
Хоће ли Москва прихватити договор?
Иако су гаранције поздрављене у Кијеву и Европи, остаје питање да ли ће Владимир Путин пристати на договор који је по ефекту сличан члану 5 НАТО-а. Украјински председник Володимир Зеленски сматра да би, у случају одбијања, САД појачале санкције Русији и Украјини обезбедиле више оружја.
Припремила А.Ђ.
