26.12.2025 Скопље
Листа десет најважнијих догађаја у свету у 2025. години.
Доминација Трампа у светској политици
Повратак Доналда Трампа у Белу кућу у знатној мери је преобликовао светску политику у 2025, а промена се итекако осетила и унутар САД. Трамп је потресао и светску економију повећањем царина на увоз робе из готово свих земаља. О Трамповој доминацији у међународним односима сведочи и одлука бриселског Политика да га прогласи за најутицајнију личност у Европи, иако је листа „резервисана” за Европљане. Трамп је поново изазвао трзавице у односима са земљама ЕУ, наступајући са позиције силе. Приморао је ЕУ на неповољан трговински споразум, а чланице НАТО-а да повећају издвајања за одбрану на пет одсто БДП-а.
Обновио је дипломатске односе са Русијом и заузео гард према украјинском лидеру Володимиру Зеленском, којем је вичући „држао буквицу” у Белој кући. За наставак подршке Украјини, тражио је и добио приступ њеним стратешким минералима. Уложио је доста напора како би окончао руски рат против Украјине, али у томе још н ије успео, упркос напретку. Успешнији је био на Блиском истоку, где је његов притисак довео до прекида рата у Појасу Газе.
Други Трампов мандат обележио је и војни ангажман против Венецуеле, за сада ограничен на смртоносне ударе на десетине бродова, под оптужбом за покушај кријумчарења дроге у САД. Унутар САД, Трамп је иницирао масовне депортације нелегалних имиграната, демонтирао делове федералне владе, укључујући УСАИД, и наставио са оштрим нападима на противнике и медије.
Рат и крхко примирје у појасу Газе
После више од две године крвавог рата, у Појасу Газе је 10. октобра ступило на снагу крхко примирје између палестинског Хамаса и Израела, договорено под притиском САД. Уз прекид ватре, договор је предвидео и повлачење израелских снага и ослобађање свих талаца које је Хамас држао, у замену за палестинске затворенике у Израелу. Ситуација је и даље нестабилна и две стране се повремено узајамно оптужују за кршење споразума о прекиду ватре.
Од ступања примирја на снагу, у израелским ударима је погинуло неколико хиљада Палестинаца, а од почетка рата у октобру 2023. више од 69.000.
Стотине хиљада Палестинаца у Појасу Газе, који је готово сравњен са земљом, и даље се налази у веома тешкој ситуацији, иако је прекид ватре омогућио већу испоруку хуманитарне помоћи. Примирју је претходио јунски напад Израела на Иран, који је прерастао у 12-дневни рат, окончан ударима САД на иранска нуклеарна постројења.
У септембру је Израел и звео још један напад без преседана – на главни град Катара, циљајући руководство Хамаса које је у Дохи преговарало о прекиду ватре.
Брутална израелска офанзива у Појасу Газе, коју представници УН карактеришу као геноцид, довела је до повећања броја држава које признају државу Палестину, а 2025. су то учиниле и прве велике западне државе – Велика Британија, Француска, Канада и Аустралија.
Руско-украјински рат
Упркос дипломатским напорима Трампове администрације да оконча рат Русије и Украјине, тај сукоб се приближава уласку у пету годину. Украјина и САД су крајем 2025. ревидирале првобитни амерички нацрт мировног плана, који је био неприхватљив Кијеву и његовим европским савезницима јер се у знатној мери поклапао са циљевима Русије.
Кијев је објавио да одустаје од намере да уђе у НАТО у замену за безбедносне гаранције, али и даље нема консензуса око кључног питања – ко ће контролисати Доњецку и Луганску област на истоку Украјине. Током 2025. су настављене жестоке борбе, у којима Украјина углавном одолева руској инвазији, уз значајну финансијску и војну помоћ западних земаља. Украјина је остварила одређене успехе, укључујући серију напада на руска нафтна постројења далеко од линије фронта и на руске нафтне танкере.
Русија споро и уз велике губитке напредује на бојном пољу, пошто је у марту потиснула украјинске снаге из свог пограничн ог региона Курск. Са доласком хладног времена, Москва је поново интензивирала нападе на украјинску енергетску инфраструктуру.
Руско-украјински сукоб и даље производи значајне последице у Европи – земље ЕУ јачају спремност војски због потенцијалне руске претње, Унија је одлучила да у потпуности обустави увоз руског гаса до новембра 2027. и да на неодређено време замрзне руску имовину, чије би коришћење било „црвена линија” за Москву.
Јачање деснице на изборима у Немачкој
После три и по године у опозицији, немачки демохришћани су поново постали стожерна странка владе, пошто су освојили највише гласова на парламентарним изборима обележеним наглим јачањем крајње деснице.
На превременим изборима, одржаним 23. фебруара после изгласавања неповерења влади социјалдемократског канцелара Олафа Шолца, прво место је заузео демохришћански блок ЦДУ-ЦСУ, са 28,4 одсто гласова.
После дужих преговора, постигнут је споразум о такозваној великој, црно-црвеној коалицији демохришћана и Социјалдемократске партије Немачке (СПД) која је остварила најлошији резултат од 1945, 16,3 одсто.
Канцелар је постао лидер ЦДУ Фридрих Мерц. Међутим, највећи добитник избора је крајње десна Алтернатива за Немачку (АфД), која је са 20,7 одсто више него удвостручила број гласова из 2021. Та евроскептична странка је постепено изградила утицај у целој земљи, иако је у неколико покрајина под надзором Службе за заштиту уставног поретка, као организација која се сумњичи за десни екстремизам.
Од 630 посланика Бундестага, АфД има рекордна 152 мандата. На изборима су, уз СПД, тешке губитке претрпеле и остале чланице претходне владајуће коалиције: зелени су пали на 11,5 одсто, а либерали су са 4,3 одсто остали изван парламента. Грађани су придали велики значај изборима – забележена је излазност од 82,5 одсто, највиша од пада Берлинског зида и уједињења Немачке.
Политичка превирања у Француској
У Француској је 2025. настављена политичка криза са каквом се није суочила од оснивања Пете републике 1958. Француска је ушла у период политичке нестабилности пошто је средином прошле године изабран парламент у којем већину нема ниједан од три међусобно супротстављена блока – центристичка коалиција председника Емануела Макрона, савез левих партија и крајња десница.
Због подељеног парламента и одбојности према коалиционим владама у Француској, Макрон је од септембра 2024. именовао чак четири мањинске владе. Од њих је најдуже трајала друга влада, коју је предводио Франсоа Бајру (иако свега девет месеци). Парламент је тој влади изгласао неповерење у септембру 2025. због спора око буџета, а Макрон је за новог премијера именовао свог блиског сарадника Себастијена Лекорнија.
Међутим, Лекорни је после свега 27 дана поднео оставку (влада са најкраћим мандатом од 1958), услед претњи крајње левице и крајње деснице да ће м у изгласати неповерење, али га је Макрон четири дана касније поново именовао за премијера.
О политичкој нестабилности у Француској сведочи и неуспех преговора о буџету за 2026, због чега је парламент донео посебан закон како би спречио прекид финансирања државе од 1. јануара. У већим француским градовима у септембру су организовани штрајкови и блокаде због мера штедње, а незадовољство су током године изражавали и пољопривредници.
Повратак Бабиша на власт у Чешкој
Чеси су на октобарским изборима у великом стилу вратили на власт 71-годишњег Андреја Бабиша, етничког Словака, тајкуна пољопривредног сектора и хемијске индустрије, седмог по богатству у Чешкој. Његова популистичка странка АНО формирала је владу у децембру са радикалним националистима и евроскептицима, али су први потези Бабиша као премијера развејали бојазни да ће се он придружити дуету Орбан-Фицо у саботирању одлука ЕУ за помоћ Украјини.
У воду је пала већина бомбастичних обећања Бабиша, међу којима су била и следећа: „паре само за Чехе, ништа Украјинцима”, крај иницијативе Муниција за Украјину, одустајање од америчких авиона Ф-35. Потези Бабиша указују на умерени популизам, уз уврежену праксу бучне националне реторике код куће, а прагматични, па и трансакцијски приступ на међународној сцени, пре свега у ЕУ, где његова компанија Агроферт послује у 16 чланица.
Повратком на чело владе, Бабиш је постао најстарији чешки премијер и први који се вратио на власт (премијер је био и 2017-2021). Он је најбогатији чешки премијер, али и први који је оптужен за неко кривично дело (махинације са европским дотацијама). У Француској је под истрагом за утају пореза због нетранспарентне куповине луксузних некретнина. Енергично подржава проширење ЕУ на Западни Балкан, а однедавно се залаже и да Србија и друге земље региона буду што пре примљене у Шенген зону.
Нови корупционашки скандал у ЕУ
Европску унију је крајем 2025. уздрмао још један корупционашки скандал – хапшење некадашње шефице европске дипломатије Федерике Могерини, које прети да уруши кредибилитет и поверење у институције ЕУ. После полицијских рација у дипломатском крилу ЕУ у Бриселу и на елитном универзитету у Брижу, Могерини је оптужена за корупцију у вези са програмом обуке младих дипломата, који је Европска служба за спољне послове (ЕЕАС) доделила Колеџу Европе. Могерини је од 2020. била ректорка Колеџа Европе, а водила је и Дипломатску академију ЕУ, која је у фокусу истраге Европског јавног тужилаштва о могућем кршењу правила тендера, због дељења поверљивих информација пре објављивања пројекта вредног милион евра. Уз Могерини је оптужен и Стефано Санино, шеф одељења Европске комисије за Блиски исток, Северну Африку и Персијски залив.
Санино, некадашњи шеф Мисије ОЕБС у Југославији (2001-2002), био је генерални секретар ЕЕАС у вр еме расписивања тендера. Двоје италијанских дипломата је оптужено за преваре у јавним набавкама, корупцију, сукоб интереса и кршење професионалне тајне. То би могло да изазове дубљу кризу у ЕУ, имајући у виду високу позицију осумњичених и озбиљност оптужби, у време када се чека судски епилог једног од највећих корупционашких скандала у ЕУ – афере „Катаргејт” из 2022. године, као и исход нове истраге о подмићивању и лобистичким активностима кинеског Хуавеја у Европском парламенту.
Убиство Чарлија Кирка у САД
Убиство америчког десничарског активисте Чарлија Кирка, утицајног савезника председника Доналда Трампа, допринело је додатној поларизацији у САД и изазвало бројне реакције широм света, укључујући осуде политичког насиља, али и ликовања због његове смрти.
Утицајни 31-годишњи конзервативац, познат по промовисању крајње десних идеја и бројних контроверзних ставова, убијен је 10. септембра док се обраћао младима у кампусу универзитета у Јути.
Погођен је снајперским хицем у врат, док је одговарао на питање о оружаном насиљу у САД пред 3.000 младих. Комеморација Кирку је окупила око 100.000 људи. За убиство је оптужен 22-годишњи Тајлер Џејмс Робинсон, који је, према речима његове мајке, усвојио леве идеје и залагао се за права трансродних особа.
Кирк, који је стекао велики број следбеника путем друштвених мрежа и турнејама по универзитетским кампусима, сматра се заслужним за мобилисање младих гласача у корист Трампа 20 24. године. Трамп је Кирка постхумно одликовао Председничком медаљом слободе и позвао на обрачун са „политичким екстремизмом на левици”. Европска крајња десница постхумно је номиновала Кирка за награду Сахаров Европског парламента, али није ушао у ужи избор.
Кирк је, између осталог, говорио да празник којим се обележава укидање ропства у САД „прети ткиву земље” и залагао се да не буде кажњиво јавно спаљивање заставе покрета Црни животи су важни.
Промена на челу Ватикана
Римокатоличка црква је 2025. добила новог поглавара – Лава XИВ, од кога се очекује да настави стопама свог претходника, папе Фрање. Лав XИВ, чије је световно име Роберт Френсис Превост, први је папа рођен у САД. На чело Ватикана дошао је 8. маја, када се из оџака Сикстинске капеле појавио бели дим – знак да је папа изабран, после трећег круга гласања на краткој конклави кардинала, која је трајала мање од 24 сата. Насмејан и дискретан 69-годишњак рођен у Чикагу, који је 20 година провео као мисионар у Перуу, сматран је за једног од умерених кардинала.
Следи линију свог аргентинског претходника, чији је био поверљив саветник, снажним социјалним нагласком и залагањем за сиромашне, мигранте и заштиту животне средине.
Пошто је постао 267. папа, начинио је и одређене уступке конзервативним круговима у Цркви. За поглавара је изабран после смрти папе Фрање у 89. години, на ускршњи понедељак. Први латиноамерички папа, који је очарао свет скромним стилом и бригом за сиромашне, умро је мање од 24 сата од последњег појављивања на Тргу светог Петра, на Ускрс, када је седео у колицима, видно ослабљен после пет недеља проведених у болници. Папа Фрања је сахрањен у Базилици свете Марије Велике, у присуству више од 400.000 грађана и бројних званичника.
Пљачка музеја Лувр
Пљачка чувеног париског музеја Лувр 19. октобра оцењена је као спектакуларна, јер је изведена за мање од осам минута усред бела дана, а да лопове нико није приметио. За пљачку су одабрали недељу пре подне. Неколико мушкараца, прерушено у грађевинске раднике, ушло је око 9.30 у музеј тако што су се помоћу камиона опремљеног лифтом, какав користе компаније за селидбе, попели до балкона на првом спрату, где су секачем направили рупу у прозору.
У Галерији Аполон су се концентрисали на две витрине, из којих су украли осам комада накита, чија је вредност процењена на 88 милиона евра. Међу украденим предметима су драгуљи који су припадали француским краљевским и царским породицама. Док су бежали скутерима, испустили су круну царице Евгеније, супруге Наполеона III, која је касније пронађена оштећена у близини музеја.
Осам особа је ухапшено због пљачке, али украдени накит није пронађен. Крађа је подстакла дебату о безбедности францу ских уметничких дела, а власти су пооштриле мере око културних институција. Лувр је после пљачке, прве у том музеју од 1998. године, пребацио неке од највреднијих драгуља у Банку Француске. Синдикати запослених у Лувру организовали су штрајк после пљачке због лошег стања велелепног здања у срцу Париза, које је у новембру довело до затварања једне галерије.
Припремила А.Ђ.
