06.03.2026 Скопље
Ормуски мореуз затворен је само за бродове повезане са САД, Израелом, Европом и њихове западне савезнике. Oвo јучерашњe саопштење Иранске револуционарне гарде драматично повећава напетост у вези с даљим снабдевањем бројних купаца стратешког енергента, посебно унутар Европске уније током рата Тел Авива и Вашингтона против Техерана.
Иранска рампа „неподобним купцима” пред Ормузом уследила је након изнуђене одлуке Катара (другог водећег светског произвођача течног гаса, који иначе снабдева преко 120 земаља) да на гасним инсталацијама „Рас Лафан” и „Месајид” смањи производњу за 70 одсто.
Иранско истовремено „зелено светло” проласку бродова купаца источно од Ормуза најављује почетак нове, вероватно беспоштедне битке европских и азијских купаца за течни гас (ЛНГ) из Залива. У таквој ситуацији амерички извозници тог енергента, најјачи бродовласници и индиректно Русија, могли би да рачунају на велики профит док се текући сукоб над Персијским заливом не оконча. Дневна цена изнајмљивања гасних танкера на рути према Азији достигла је донедавно незамисливу суму од око 300.000 америчких долара.
„Глобално тржиште гаса могло би да се суочи с далеко већом кризом од оне на тржишту нафте”, пренео је јуче „Фајненшел тајмс” процену из лондонског Ситија.
Ко је ту први на удару? Како ствари сада стоје – европски увозници заливског гаса (посебно Белгија и Пољска), али и Француска, Италија и Немачка, које су озбиљно ослоњене на ЛНГ увозом преко Атлантика, као и земље с изузетно ниским залихама, попут Холандије, Шведске, Хрватске и Летоније. Истовремено и извозници из Персијског залива, који лавовски део буџета пуне управо том трговином, најизгледнији су „губитници” докле год траје ратна драма у том региону.
У међувремену, Брисел као да је тим поводом у стању „месечара”. Наиме, иако су гасни резервоари ЕУ попуњени мање од 30 одсто (петогодишњи просек за ово доба године је 45 одсто), Европска комисија још не види много разлога за узбуђивање (из Залива набавља десет одсто неопходних количина). И то упркос чињеници да је цена гаса на европским берзама од 28. фебруара порасла 70 одсто.
„Брисел још не види ништа забрињавајуће кад је реч о гасу”, истакла је Ана Каиса Итконен, портпарол Европске комисије за енергетику, наглашавајући да је ЕУ доста урадила на диверсификацији извора снабдевања.
Брисел изгледа ипак није свестан ситуације, показао је истог дана, у уторак, незгодни „енергетски инцидент” насред Атлантика. Наиме „азијски купац понудио је више”. С том инструкцијом надлежних, танкер „Брисел”, натоварен 71 килотоном течног гаса (ЛНГ) из Нигерије намењеног муштерији у Француској, окренуо се 3. марта за 180 степени и запловио на југ, пут Рта добре наде и Индијског океана.
„Преусмеравање брода наглашава све интензивнију конкуренцију између европских и азијских купаца за све мање расположиве залихе течног гаса (ЛНГ), након што је „Катар енерџи” обуставио производњу у највећем светском ЛНГ комплексу после напада иранских дронова на та постројења протеклог викенда”, упозоравају упућени у Ситију.
Како ће и по којој цени Европљани надаље попуњавати резервоаре за зиму (тај процес треба да почне управо сада), још није сасвим јасно. Наиме, сви водећи произвођачи течног гаса, укључујући и оне у САД, раде готово максималним капацитетима и сви су једнако приљежни да продају ономе „ко да више”. Истовремено, за разлику од бизниса с нафтом, глобално влада прилична оскудица кад је реч о простору за евентуално складиштење ЛНГ-а.
Међу актерима и посматрачима енергетске ситуације у Европи, стрепња је толика да чак и норвешка енергетска агенција „Ристад” ове седмице помиње, истина, „екстремно мало вероватну” могућност, да ЕУ настави с увозом из Русије, и то упркос одлуци Брисела да од априла почне с фазним прекидом прилива сибирског енергента. Колико је крхка европска енергетска позиција са најновијим развојем ситуације над Персијским заливом, сведочи и потоња објава руског председника Владимира Путина да „гласно размишља” о томе да Москва сада претекне ЕУ и прва прекине допремање гаса у Европу.
Све то с оне стране Атлантика задовољно посматрају амерички извозници ЛНГ-а: на тој рути снабдевања цена изнајмљивања гасних танкера већ је надмашила суму од 300.000 америчких долара дневно. Звоно за узбуну изгледа ипак почиње да се чује и у Бриселу: Урсула фон дер Лајен требало би данас да разговара с Фатихом Бриолом, шефом Међународне агенције за енергију, о изгледној кризи у снабдевању гасом.
У међувремену, којом брзином се ствари наглавачке тумбају на светском тржишту енергената сведочи и чињеница да Индија од почетка марта сигнализира да би могла поново да набавља знатније количине нафте из Русије. Иначе, поједини белосветски купци гладни нафте и гаса ових дана почињу да круже око бројних „танкера крнтија” руске флоте у сенци, крцатих сибирским енергентима, који због западних санкција већ недељама плутају светским морем…
Припремила А.Ђ.
