18.06.2024 Скопље
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је да је било консултација међу чланицама алијансе о вађењу нуклеарног наоружања из складишта, његовом размештању и стављању у стање приправности, наводећи да је транспарентност у том случају средство одвраћања.
„НАТО разговара о размештању више нуклеарног оружја, суочен с растућом претњом Русије и Кине”.
Према његовим речима, алијанса мора да покаже свој нуклеарни арсенал како би упутила директну поруку својим противницима.
„Нећу залазити у детаље о томе колико би нуклеарних бојевих глава требало да буде оперативно, али морамо да се консултујемо о овим питањима. То је управо оно што радимо”, рекао је Столтенберг.
Истакао је да би транспарентност о нуклеарном наоружању требало да буде један од темеља нуклеарне стратегије НАТО-а у припреми алијансе за, како је рекао, опаснији свет.
„Транспарентност помаже да се пренесе директна порука да смо ми, наравно, нуклеарни савез. Циљ НАТО-а је, наравно, свет без нуклеарног оружја, али све док постоји нуклеарно оружје, остаћемо нуклеарни савез, јер свет у којем Русија, Кина и Северна Кореја имају нуклеарно оружје, а НАТО нема, јесте опаснији свет”, рекао је Столтенберг.
Према његовим речима, нарочито Кина улаже у модерно наоружање, укључујући свој нуклеарни арсенал, који ће порасти на 1.000 бојевих глава до 2030. године.
„А то значи да би у не тако далекој будућности НАТО могао да се суочи с нечим са чим се раније није суочио, а то су два потенцијална противника с нуклеарним наоружањем – Кина и Русија”, рекао је Столтенберг.
Девет земаља које поседују нуклеарно оружје наставило је с његовом модернизацијом и развојем нових система наоружања, а све је већи број нуклеарних глава које су спремне за тренутну употребу, објавио је јуче Међународни институт за истраживање мира из Стокхолма (Сипри).
У извештају за 2024. о нуклеарном оружју у свету, Сипри пише да је тих девет нуклеарних сила – САД, Русија, Кина, Велика Британија, Француска, Индија, Пакистан, Северна Кореја и Израел – у јануару ове године поседовало укупно 12.121 нуклеарну бојеву главу. Од укупног броја, око 9.585 је било у војним залихама и предвиђено за потенцијалну употребу.
Око 2.100 бојевих глава којима су опремљени балистички пројектили налази се у стању високе оперативне борбене готовости. Остатак се, према сазнањима Сиприја, налази у централним складиштима.
Готово 90 одсто нуклеарног оружја је у рукама САД (5.044) и Русије (5.580).
Кина је свој нуклеарни арсенал са 410 нуклеарних глава у јануару 2023. године повећала на 500 у јануару ове године. Једине две европске нуклеарне силе, Француска и Велика Британија, имају 290, односно 225 нуклеарних глава.
Индија има 172, Пакистан 170, Северна Кореја 50 и Израел 90, иако та земља званично не признаје да има нуклеарно оружје.
Упркос бројним изјавама руских власти о распоређивању нуклеарних пројектила и пратећег особља у Белорусији, према писању Сиприја у јануару ове године није било потврде те информације. С друге стране, САД имају око 100 тактичких гравитационих бомби Б61 у шест војних база на територији пет европских чланица НАТО-а. Реч је о америчким ваздухопловним базама у Белгији, Италији, Холандији, Немачкој и Турској, и то оружје је под контролом америчких снага.
Рат у Гази поткопао је и напоре да се Израел прикључи међународној конференцији са циљем да се на Блиском истоку успостави зона без атомског и другог оружја за масовно уништење.
„Сада смо у једном од најопаснијих периода у људској историји. Бројни су извори нестабилности – политичка супарништва, економске неједнакости, еколошки поремећаји, све убрзанија трка у наоружавању. Смеши нам се провалија и време је да велике силе учине корак уназад и размисле. по могућности заједно”, рекао је директор Сиприја Ден Смит.
Припремила А.Ђ.
