20.06.2024 Скопље
У Београду је данас представљен четворогодишњи пројекат „Она зна” чији је циљ унапређење инклузије жена у Србији повећавањем њиховог потенцијала за запошљавање, подстицањем могућности за самозапошљавање и самостално пословање.
Пројекат који је почео у децембру прошле године, подржава успостављање политика и пракси које имају за циљ смањење препрека за учешће жена у привреди и родних предрасуда на радном месту.
Активности пројекта ће бити примарно фокусиране на жене са села, нарочити на незапослене или оне које немају недовољну стручну спрему.
Пројекат предвиђа сарадњу с три регионалне агенције за развој, пружиће техничку помоћ компанијама која воде жене, уз заступање политика које омогућавају приватном сектору да примени родно изједначено запошљавање.
Вредност пројекта којег финансира УСАИД, је два милиона долара, а спроводе га Impact Hub Belgrade у сарадњи са Америчком привредном комором у Србији (AmChamom), Центром за развој Јабланичког и Пчињског округа.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић је на представљају тог пројекта за економско оснаживање жена рекла да у Србији постоје родни јаз и неравноправност жена, а да би се то превазишло може помоћи пословна заједница, поштујући правила равноправности и инклузивности.
Истакла је да је важно да људи на највишим позицијама разумеју који су проблеми и за запошљавање и за напредовање жена, и да стално указују на то. Јанковић је навела да је родни јаз у Србији нижи него у развијеним земљама, чланицама ЕУ.
„Родни јаз у Србији износи 8,8 одсто, док је европски просек 14 одсто”, и указала да су жене неравноправне у свим сегментима друштвеног живота.
„Једна трећина притужби поднета је због дискриминација на тржишту рада, а највећи број поднеле су жене. То истовремено охрабрује, јер је потребно користити све механизме заштите”, рекла је Јанковић.
Изнела је да су жене, по подацима Агенције за привредне регистре из марта ове године, само 25 одсто директора, а жене су и само 27 одсто законске заступнице.
Указала је и на проблем „поломљене лествице” – заустављање напредовања каријере жена после порођаја јер постоји родна предрасуда да ће жена предузети највећи део бриге о деци. Јанковић је додала да се уз то жене старају и о родитељима, а због свега често одустају од каријере.
Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов је потврдио јаз међу платама мушкарца и жена, и по питању власништву над фирмама.
Жиманов је изјавио да су, по подацима Агенције за привредне регистре (АПР), мушкарци три пута више од жена заступљени међу заступницима и оснивачима привредних друштава.
„Од укупног броја регистрованих привредних друштава, међу заступницима привредних друштава 74,5 одсто су мушкарци, а само 25,5 одсто жене. Подаци из регистара које води АПР показују да жене ни у једном регистру нису бројније од мушкараца, па тако ни у регистрима удружења, задужбина и фондација”, рекао је Жигманов.
Казао је да Србија има добар законски оквир за подршку равноправности и запошљавању жена, али постоје изазови на којима треба и даље посвећено радити.
Навео је да је Законом о родној равноправности знатно унапређен правни основ и усклађен са правним тековинама Европске уније, нарочито у области рада, запошљавања и самозапошљавања.
„Тиме су створени нормативни услови за равноправни третман предузетница у нашем друштву и за повећање запошљивости жена уз помоћ програма Националне службе запошљавања и уз помоћ других програма и пројеката намењених запошљавању жена”, рекао је министар.
Он је навео да до економске самосталности теже долазе жене из села, старије и млађе жене које живе у привредно неразвијеном подручју, удаљенијем од центара и рекао да његово министарство подржава иницијативе за решавање тих проблема.
Жигманов је подсетио да је у Србији донет низ антидискриминационих прописа и јавних политика који се примењују у пракси попут Закона о родној равноправности, Закона о забрани дискриминације, чиме су домаћи пропису, нагласио је, усклађени са правним тековинама ЕУ.
Завршава се, како је додао, и израда новог акционог плана, за ову и наредну годину, у оквиру Стратегије за родну равноправност.
Директорка мисије Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) у Србији Брук Ајшам навела је да ће та агенција, у сарадњи са партнерима из приватног и државног сектора, женама обезбедити разне врсте обуке „да им помогнемо да имају бољи животни стандард”, рекла је она и истакла како очекује да ће пројекат „Она зна” допринети већој инклузивности у Србији.
Ајшам је нагласила да ће се помагати посебно женама у селима да би показале потенцијал и допринеле развоју локалних заједница у којима живе.
Председник Америчке привредне коморе у Србији Стефан Лазаревић казао је да је та комора урадила истраживање у пословној заједници, чији су резултати охрабрујући јер се више говори о родној равноправности у пословној заједници, али су показали и родне разлике по зарадама, да жене остају у сенци мушкараца због родних стереотипа, због чега не напредују на више позиције, као и тешкоће у усклађивање пословних и приватних, односно породичних обавеза.
По његовим речима, компаније имају обуку о родној равноправности, флексибилно радно окружење и радне услове, а неке пружају подршку женама када се враћају на посао с породиљског одсуства.
„Циљ пројекта ‘Она зна’ је се дође до одређених предлога, стратегије или иницијативе како да се системски ове свари промене и проблеми отклоне”, рекао је Лазаревић.
Припремила А.Ђ.
