08.08.2024 Скопље
Страх за животну средину због потенцијалног ископавања литијума у долини Јадра извео је део грађана на улице више градова у Србији, али као по неписаном правилу, опозиција се поново није снашла, јер не зна како да артикулише већи број окупљених на улици. То вешто користе и разни опскурни ликови који уносе додатну пометњу и страх као да ће, уколико тај пројекат заживи, Србија постати спржена земља у којој нико и ништа неће моћи да живи. Да апсурд буде већи, иза неких протеста стоје организације које су главне у промовисању теорија завере. Тако је, рецимо, Еколошки покрет Новог Сада, један од организатора протеста, познат по ширењу теорија завере, као што су кемтрејлс (трагови из авиона) или наводно мењање природе преко ХААРП антена, које се, тврде, налазе код Београда.
На појединим протестима главну реч воде врло чудни људи који на друштвеним мрежама имају дуг стаж у упражњавању теорија завере. Кад зафале речи, спомињу се и приче о „завери сатаниста”. Уз то, чак су и неки људи од струке, али не рударско-геодетске и других које се тичу ове тематике, износили заиста неутемељене приче о сумпорним кишама, рађању двоглавих животиња и тровању које има циљ да овај део Европе очисти од Срба и да га населе неки други народи.
Људи који су готово преузели протесте формално с опозицијом немају никакве везе, али суштински захтев ових окупљања је исти као и онај који потенцирају опозиционе странке – смена Александра Вучића и својеврсно рударење гласова под изговором борбе за екологију. Председница Скупштине Србије Ана Брнабић написала је на друштвеној мрежи „Икс” да опозиција није против литијума, већ да то питање користи за борбу против председника Србије. Оценила је да је доказ за то дневничка белешка председника Демократске странке Зорана Лутовца, у којој он наводи да „литијум не треба копати у држави која није демократска”. „Може литијум, може рудник, може ’Рио Тинто’, али кад су они на власти. Колико је још доказа потребно да људи виде да ово није борба за животну средину, већ борба да се, без избора и без воље народа, докопају власти?”, поручила је Брнабићева.
Шеф посланичког клуба СНС-а у Скупштини Србије Миленко Јованов каже да се сви протести у Србији, ма због чега формално били организовани, на крају покажу као протести против председника Вучића.
„Најпре се појављују неки друштвени активисти, непознати широј јавности, који бивају промовисани у опозиционим медијима, како би се створио утисак да то нема везе с политиком, већ се ’спонтано’ окупљају грађани, студенти, земљорадници, или ко је већ добио улогу у конкретној ситуацији. Затим се ти скупови организују у што више места у Србији, без обзира на то колико ће људи да се одазове, јер ће свакако опозициони медији у власништву тајкуна вишеструко увећавати број присутних, како би се створио јачи утисак и додатно ће појачавати тај утисак насловима типа ’устала је Србија’ и слично. С друге стране, важно им је да се направи списак места где се, као, протестовало, да се остави утисак општег протеста у целој земљи”, каже Јованов.
Додаје да се после тога у све укључују јавне личности – глумци, спортисти, књижевници, али и професори, лекари… Затим се организује велики скуп у Београду и тек на крају на површину испливавају стварни организатори свега – опозициони политичари. Све то прате претње насиљем на друштвеним мрежама, најаве обарања власти на улици, лажне вести о томе како је полиција стала уз народ и слично. „И ово се понавља већ пети пут. Од ’Стоп крвавим кошуљама’, преко ’Један од пет милиона’, протеста око короне, преко најбруталније и најбездушније злоупотребе у историји српске политике – протеста због трагедије у ’Рибникару’. Шта је заједничко за све ове протесте? Да су се сви на крају свели на захтев за смену председника Вучића. Тако ће бити и сада”, истиче Миленко Јованов.
Један од протеста претходних дана одржан је и у Јагодини, а председник Јединствене Србије Драган Марковић Палма истиче да је том приликом био присутан „веома мали број људи, од којих половина није из Јагодине”.
„Било је видљиво да су на протест изашли они који већ три године излазе на разне протесте и крију се иза грађана, од ’Један од пет милиона’, ’Жуте патке’, ’Борбе против насиља’ и сличних. Ради се о политичким манипулаторима и политичким преварантима које заштита животне средине и екологија уопште не интересују. На крају крајева, ко позива грађане на скуп у Београду 10. августа? Опозиционе политичке партије, а не обични грађани”, каже Марковић.
Истиче да „и ову тему, као што су искоришћавали трагедије у Србији, попут оних у школи ’Рибникар’ и селима око Младеновца, на најстрашнији могући политички начин покушавају да искористе за напад на власт у Србији”.
„Нико није одобрио ископавање литијума у Србији док струка не каже последњу реч. Председник Србије Александар Вучић је стотину пута поновио да ископавања неће бити ако постоји и најмања опасност по људе и животну средину. Деца Александра Вучића, моја деца и унуци, сви живе у Србији и живеће. Да ли неко мисли да ће било ко од нас угрозити живот наше деце и унука и било чије деце? Ти опозициони политички манипулатори су 2001. године довели ’Рио Тинто’ у Србију, а 2004. године тој компанији доделили истражна права, а касније и експлоатациона права”, каже Марковић.
Додаје да опозиционе партије у Србији не протестују против Куртијевог насиља на КиМ, да нису учествовале ни у помену за жртве „Олује”, а сада се крију иза грађана. Истиче да грађани имају право да шетају, али и да треба да знају ко стоји иза свега тога.
„То је још један покушај опозиције да без избора дође на власт. Грађани Србије треба да знају да све проблеме могу да реше у договору с институцијама у Србији и треба да верују својој држави у којој су, захваљујући председнику Вучићу, данас плате највеће у историји Србије, пензије највеће у историји Србије, незапосленост најмања у историји Србије и највише се гради у историји Србије”, изјавио је Марковић.
Миленко Јованов наводи да је један део опозиције баш брига и за литијум и за руднике и да је њима једина идеја како да се дочепају власти без избора. Уосталом, да су били против рудника литијума, не би „Рио Тинто” доводили у Србију, давали му истражна права, мењали законе у његову корист и све то најављивали као сјајне ствари за Србију.
„Зато им је председник изашао у сусрет. Да скрати причу и малтретирање и народа и државе и понудио да се народ изјасни о његовом раду. Међутим, видимо да су од народног суда побегли ’кô ђаво од крста’. Грађани Србије треба да знају да ништа у вези с литијумом неће бити рађено, док се и ако се не испуне буквално сви највиши могући еколошки стандарди. Да све у потпуности буде безбедно и за здравље људи и за природну средину. Па и ми живимо у овој земљи. И наше породице живе овде. И ми желимо гаранције за потпуну еколошку и здравствену безбедност, али истовремено желимо и напредак наше земље, њен убрзани развој и модернизацију, а не враћање скоро 1.000 година уназад, у доба пре Немањића, јер су и Немањићи покретали руднике, доводили Сасе да буду рудари и тако снажили Србију”, каже Јованов.
Једно од питања је и могу ли актуелни протести да уједине опозицију? Професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић није сигуран да ће до тога доћи и за наш лист наводи да је екологија политички исплатива јер се на тим темама може добити 10 до 12 одсто гласова бирачког тела.
„На ово бирачко тело преферирају Зелено-леви фронт, Еколошки устанак Александра Јовановића Ћуте и покрет ’Крени промени’ Саве Манојловића. Сви они желе да буду главни, а ни остатак опозиције неће седети скрштених руку, и они ће желети на овај или онај начин да буду главни у овој причи. После не баш доброг резултата на децембарским изборима и подела око неизласка или изласка на јунске локалне изборе, чини се ни да ова тема неће успети да обједини опозицију због огромне сујете лидера и егоизма да једна тема припада само једној групи људи и политичара”, закључује Зоран Стојиљковић.
Припремила А.Ђ.
