19.09.2024 Скопље
Више од 39 милиона људи широм свијета могло је умријети од инфекција бактеријама отпорним на антибиотике у сљедећих 25 година.
Како наглашавају у студији још увек је могуће извести тај црни сценарио.
Већ идентификована као велики здравствени проблем, процењује се да ће се отпорност на антибиотике још повећати. Од 1990. до 2021. више од милиона људи у свијету умрло је директно због посљедице отпорности на антибиотике, нагласили су аутори.
Они су анализирали 22 патогена, 84 комбинације између патогена и лечења, те 11 инфективних синдрома код људи свих добијених из 204 земље и територије, користећи податке више од 520 милиона људи.
Кроз те три деценије, смртност деце млађе од пет година која би била директна последица отпорности на антибиотике пала је за 50 одсто, што је последица побољшања превенције и контроле инфекција у њиховој доби.
Паралелно, смртност код одраслих у доби од 70 година или старијих подигла се за 80 одсто у том раздобљу, заједно са брзим старењем становништва и већом осетљивошћу те популације на инфекције.
Што се тиче патогена, смртност је највише порасла након инфекције златним стафилококом отпорним на метицилин (МРСА).
Када се гледају грам негативне бактерије, највише је дошло до отпорности на карбапенеме, антибиотике широког спектра.
Сљедећих деценија, смрти због отпорности на антибиотике само ће расти, каже студија.
Број директних жртава могао би досећи 1,91 милион годишње у свијету до 2050. године, што је скок од више од 67 одсто у поређењу с 2021. годином, показују модели које су израдили ауторске студије.
До половине овог вијека, отпорност на антибиотике игра улогу у 8,22 случаја смрти сваке године, што је пораст од 74,5 одсто у односу на 2021. годину.
Укупно, између 2025. и 2050. године отпорност на антибиотике директно ће бити узрок смрти више од 39 милиона људи у свету и биће повезана са још 169 милиона смртних случајева, оцјењују научници.
Али могући су и мање песимистични сценарији.
Научници кажу да је „сада вријеме за дјеловање“ да би се заштитили људи широм свијета од опасности коју представља отпорност на антибиотике.
Студија наглашава потребу за мјерама које комбинују превенцију инфекција, вакцинисање, минимизирање неприкладне употребе антибиотика и истраживања нових антибиотика како би се ублажио број смртних случајева који се предвиђају до 2050.године.
Припремила А.Ђ.
