14.10.2024 Скопље
Немачка, чији је аутомобилски сектор дуго био срце њене индустрије и темељ економске стабилности, суочава се са великим изазовима.
Највећи и најважнији произвођач аутомобила у земљи, Волксваген, пролази кроз тешка времена, суочен са падом потражње, конкуренцијом кинеских брендова те интерним проблемима попут високих цена рада и сложене организационе структуре.
Смањена потражња за аутомобилима и конкуренцијом притиска, посебно из Кине, довели су Волксваген до разматрања драстичних мјера, укључујући отпуштање радника и затварање фабрике. Ова одлука, иако још није званично потврђена, долази након година успешне продаје и раста. Волксваген, као друга највећа аутомобилска компанија на свијету, послије јапанског Тоиотеа, сада се суочава са озбиљним изазовима у покушају повратка на пут профитабилности.
Царстен Брзески, главни економиста ИНГ-а Немачка, упозорава да су Волксвагенови проблеми симбол шире кризе у њемачкој индустрији.
„Чињеница да Фолксваген више не искључује могућност затварања фабрике и присилног отпуштања показује колико је њемачка индустрија сада у крижу“, истиче Брзески.
Наиме, проблеми с којима се компанија суочава — високи трошкови рада, застарела организациона структура и кашњење у прихватању технолошких иновација — одражавају шире изазове њемачког индустријског сектора. Ови проблеми не погађају само Волксваген, већ и друге њемачке индустријске гиганте, који су до сада били симболи стабилности и успеха.
Немачка економија се суочава са озбиљним падом. У 2024. години влада очекује смањење БДП-а од 0,2 посто, што је значајан пад у поређењу са раније предвиђеним растом од 0,3 посто. Разлог за ово смањење првенствено лежи у индустријском сектору, који се није опоравио од шокова изазваних пандемијом коронавируса и руском инвазијом на Украјини.
Аутомобилска индустрија, која запошљава више од 773.000 људи у Немачкој, посебно је погођена. Волксваген је дуго био предводник те индустрије, али сада се суочава са великим изазовима, што има значајан утицај на цјелокупну економију. Пад потражње за аутомобилима, високи трошкови производње и слаба потражња за електричним возилима само су неки од фактора који доприносе проблемима њемачког аутомобилског дива.
Многи економисти тврде да су проблеми с којима се данас суочава Немачка, а самим тим и Волксваген, последица пропуштених прилика током онога што неки називају „златним деценијама”. Након глобалне финансијске кризе 2008. године, њемачка економија је доживјела значајан раст, уз повећање производње од 14 посто. Међутим, уместо да искористите те године успеха за улагање у дигитализацију, зелену транзицију и јавну инфраструктуру, Немачка је одлучила да уведе политику уравнотеженог буџета, ограничавајући временске могућности за улагања у будућност. То су године у којима је на власти била Ангела Меркел.
Јенс Судекум, економиста Универзитета Хајнрих Хајне у Дизелдорфу, истиче: „Њемачка је тада била превише успешна, а људи су постали самозадовољни, мислећи да ће тај успех заувек трајати. Сада знамо да то једноставно није случај.”
Ова самозадовољност је посебно видљива у аутомобилској индустрији. Волксваген, који је током 1990-их продавао милионе аутомобила са моторима са унутрашњим сагоријевањем у Кини и Европи, није озбиљно схватио раст кинеских конкурената попут БИД-а, Геелија и НИО-а, који су се фокусирали на развој електричних и хибридних возила. Недостатак дугорочног планирања сада долази на наплату јер кинеске компаније преузимају све већи део тржишта, нарочито у сегменту електричних аутомобила.
ИГ Металл, синдикат који представља 120.000 радника Волксвагена у Њемачкој, активно се бори против планираних отпуштања и затварања фабрика. У септембру су хиљаде радника протестовале испред палате Хановера, тражећи повећање плате од седам посто и упозоравајући да „резови нису будући концепт.”
Представници Волксвагена, са друге стране, упозоравају на високе трошкове рада у Немачкој и велике бенефиције у којима уживају радници, попут 36 дана годишњег одмора. Арне Мајсвинкел, шеф људских ресурса у Волксвагену, наглашава: „Можемо задржати водећу позицију и дугорочно обезбедити радна места само ако послујемо у економији“.
Додатни проблем за Волксваген представља све већу кинеску конкуренцију, нарочито у сегменту електричних возила. Кинески произвођачи, потпомогнути државним субвенцијама, успешно преузимају тржишни удио у Европи, што је подстакло Европску унију да повећа царине на кинеска електрична возила. Ова одлука, која би требало да изједначи услове за европске произвођаче, наишла је на отпор Волксвагена и њемачке владе због бојазни од могуће одмазде Кине, једног од највећих тржишта за њемачке аутомобиле.
Волксваген је снажно присутан у Кини, а било какве трговинске баријере могле би додатно угрозити његове пословне резултате. Економисти упозоравају да би повећање царина могло само додатно отежати европске произвођаче аутомобила, јер се већ суочавају са високим трошковима производње и спором прилагођавању тржишним променама.
Еразмус Керстинг, професор економије на Универзитету Вилланова, који проучава њемачку економију, истиче да је потребно смањити регулативу и омогућити већу флексибилност компанија: „Мање регулација и подстицање улагања кључно је за опстанак њемачке индустрије у глобалној конкуренцији“.
Суочен с конкуренцијом из Кине, високим трошковима рада и кашњењем у транзицији електричних возила, Волксваген се налази у критичном тренутку своје историје. Иако компанија има снажну позицију на глобалном тржишту, њен водећи бренд губи на профитабилности, а будућност хиљада радника у Њемачкој је неизвјесна.
Припремила А.Ђ.
