29.04.2025 Скопље
Археолози у источној Чешкој дошли су до сензационалног открића које би могло промијенити наше разумијевање прошлости.
На југозападним падинама брда Звичина, смјештеног на обронцима Крконошких планина, двије планине су почетком фебруара 2025. године пронашле готово седам килограма блага, укључујући четири килограма златних кованица, чија би укупна вриједност могла премашити 7,5 милиона чешких круна.
Скривено у шумском подручју, благо је пронађено у двије металне кутије, закопане у вјештачки направљени каменити зид. Прва кутија, алуминијумска, садржавала је чак 598 златника, пажљиво сложених у 11 стубаца, сваки умотан у црну тканину. У другој кутији, смештеној само метар даље, нашли су се предмети од жутог метала – 16 дуванских кесица, десет наруквица, жичана торбица, чешаљ, ланац с кључем и пудријера.
Ово откриће је одмах изазвало бројне спекулације. Како су предмети завршили закопани? Ко је био власник? Нико од стручњака не може са сигурношћу одговорити на та питања. Иако се зна да су кованице датиране од 1808. до 1915. године, најновији трагови на кованицама упућују на то да би благо могло бити закопано након 1921. године, што отвара бројне могућности.
Према ријечима Мирослава Новака, начелника Археолошког одјела Музеја источне Бохемије, могуће је да је благо закопано услијед ратних опасности или политичких превирања тог времена – од депортације Чеха и Јевреја, до послијератних збивања која су укључивала депортацију Нијемаца. Такође, спомиње се и новчана реформа која би могла бити разлог за скривање драгоцјености.
Један од кључних детаља је да се међу кованицама налазе и такве које нису биле намењене само чешком тржишту. Наиме, неке кованице из периода Аустро-Угарске имају ознаке које указују на то да су намењене територији бивше Југославије – конкретно Србији или Босни и Херцеговини. Ово откриће упућује на могућност да су кованице, након што су биле поново печатиране, дошле из Балкана у Чешку, али под околностима које су остале непознате.
„Ако сумњам да је благо закопано због политичких превирања, још увек не знамо ко је био власник или зашто није икада враћено“, каже нумизматичар Војтех Брадле.
Његова анализа кованице показује да је основна мотивација била вриједност племенитог метала, а не номинална вриједност самих кованица. Ријеч је о ризници злата која није била замишљена као једноставна новчана резерва, већ као сигурно складиште у неизвјесним временима.
Док се чека даљња анализа других предмета, археолози се надају да ће уз помоћ архивских извора успјети реконструирати цијелу причу о овој мистериозној збирци, која би могла пружити увид у турбулентне догађаје прошлог вијека.
Припремила А.Ђ.
